Ужаснута сам и то је понижавајуће

73. САН СЕБАСТИЈАН

Сан Себастијан – Признајем, престрављена сам ратом у Гази и то је понижавајуће. Оно што се дешава није ништа мање него геноцид и то је неприхватљиво. Престрављена сам за своју децу, за сву нашу децу. Сви треба да запамте да када игноришете шта се дешава на једној страни света, неће проћи дуго док се то не догоди и на вашој страни – рекла је холивудска звезда и Оскаровка Џенифер Лоренс (35), најмлађа добитница почасне награде „Доностија” у дугој историји Сан Себастијан фестивала.

У дворани Курсал дочекале су је и испратиле овације, она је миљеница и шпанске и међународне публике која је воли и због улога у филмовима попут: „И у добру и у злу” (за ролу Тифани Максвел 2012. освојила је Оскара), „Америчка превара”, „Не гледај горе”, „Џој”, „Равница у пламену”, „Зима до костију” и оних из трилогије „Игре глади” (лик Кетнис Евердин), али и због њеног активизма и срдачности. На 73. ССИФФ њој у част приказан је и филм „Умри, моја љубави” Лин Ремзи, који је светску премијеру имао у мају на Канском фестивалу, а сада доживео и своју шпанску премијеру.

Реч је о интензивном психолошком трилеру који истражује постпорођајну депресију. Млади и заљубљени пар, Грејс у тумачењу Џенифер Лоренс и Џексон у тумачењу Роберта Патинсона, пун наде сели се из Њујорка у наслеђену кућу на селу где Грејс покушава да пронађе свој идентитет мајке мале бебе у изолованом окружењу. Тема постпорођајне депресије у овом филму, у којем остареле родитеље пара играју легенде попут Сиси Спејсик и Ника Нолтија, на неуобичајен начин је истражена и представљена кроз неукротиву машту и живост главне јунакиње за чије тумачење Лоренсова може бити поново номинована за Оскара. „Умри, моја љубави” је иначе заснован на истоименом аргентинском роману који је лично Мартин Скорсезе послао на читање продуцентској кући коју је својевремено Лоренсова основала тако да се њен продуцентски потпис нашао и на шпици овог филма.

У контексту сопственог родитељства (Џенифер је и мајка двоје деце), Лоренсова је улогу у овом филму Лин Ремзи рекла: „Имати децу мења све, мења цео ваш живот, то је брутално и невероватно, јер не само да учествују у свакој одлуци о томе да ли радим, где, када, већ нисам ни знала да могу толико да осећам. Променили су ми живот набоље и променили су ме креативно. Топло препоручујем да имате децу ако желите да будете глумац.”

У послеподневним сатима, а пре доделе награде „Доностија” Лоренсова је имала и кратак сусрет са новинарима током којег се, осим на трагична збивања у Гази и страдање палестинске деце, осврнула и на америчку младост. Њен фокус је била подела међу Американцима око политике „што ризикује отуђење међу младима”. Лоренсова је на ову тему још рекла: „Оно што ме чини толико тужном је то што ће ово непоштовање и дискурс у америчкој политици управо сада бити нормални за њих. Мислим на децу која сада гласају са 18 година. За њих ће бити потпуно нормално да политика нема интегритет. Политичари лажу, нема емпатије!”

Лоренсова је такође подсетила новинаре да не би требало да буду против уметника да би решили светске политичке проблеме. „Волела бих да постоји нешто што бих могла да кажем, нешто што бих могла да урадим да поправим ову изузетно сложену и срамотну ситуацију. Слама ми срце, али стварност је да се плашимо да превише говоримо или одговарамо на превише оваквих питања, јер би наше речи могле бити искоришћене само само за доливање још ватре и реторике нечему што је у рукама наших изабраних званичника”.

Касније, уз речи захвалности по пријему награде, Џенифер Лоренс је подсетила публику да је важно што се на фестивалу виде филмови који причају приче из свих крајева света, јер „нас то може научити много једни о другима, окупити нас ради заједничког емоционалног искуства и, понекад, подсетити нас у правом тренутку да смо можда сви повезанији него што се понекад чини”...