Исфахан – град пољске деце

Пољска пошта је 2008. године, под називом Исфахан – град пољске деце, издала марку којом обележава један мало познат догађај из новије националне историје. Марка номинале 2,40 злота приказује дечака у униформи пољског скаута, иза кога се види персијски тепих, који у средини има изаткан грб Пољске. Поред марке, издат је и тематски коверат првог дана са типичним иранским архитектонским детаљем поред којег је поље на којем се налазе имена пољске деце која су избегла у Иран 1942. године.

Највећа одисеја Пољака у Другом светском рату почела је распарчавањем пољске територије између Немачке и СССР-а у октобру 1939. Због наводног антисовјетског деловања, више од милион пољских грађана депортовано је у Казахстан и Сибир, у радне логоре. Однос совјетских власти према њима потпуно се изменио у јулу 1941, после неочекиваног напада Немачке на СССР. Због новонастале потребе за сваким војником, совјетске власти су ослободиле Пољаке из логора и почеле да стварају услове за оснивање пољске армије у егзилу, којом је требало да командује генерал Владислав Андерс, тек пуштен из затвора Лубјанка у Москви. Вести о оснивању армије навеле су многе ослобођене Пољаке да похрле ка југу СССР-а, где су се налазили центри у којима се армија оснивала. Изгладнели и исцрпљени, покушавали су да се пријаве за војну службу, како би дошли до следовања, које су Совјети одобравали за ове намене. Жене и деца нису могли да буду уписани у војну службу, па је њихова судбина почетком 1942. године била неизвесна. Стаљинова одлука да већи део новостворених пољских снага пребаци у Иран представљала је спас и за цивиле, јер им је одобрено да крену са армијом и напусте Совјетски Савез.

Евакуација је вршена бродовима ка иранској луци Анзали, а копненим путем ка Ашкабаду. У два таласа, у марту и априлу 1942, из СССР-а у Иран прешло је око 115.000 Пољака, од којих 18.000 деце.

(/slika2)Иако је главни прихватни центар формиран у месту Анзали, велики број пољске деце, углавном сирочади, смештен је у прихватилишта у Исфахану. Школе, болнице и социјалне организације Исфахана пожуриле су да мале Пољаке сместе што је боље могуће. Крајем 1942. године 24 градске области имале су бар једно прихватилиште за ову децу, па је Исфахан добио назив „град пољске деце”. Временом су ови малишани почели да уче ирански језик – фарси, и да поред наставе на пољском, која је за њих организована, похађају и иранске школе.

Већина ове деце се после Другог светског рата иселила код рођака у Аустралију, на Нови Зеланд, у Јужну Африку, док се врло мали број вратио у Пољску. Неколико хиљада остало је у Ирану, оснивајући ту и своје породице.

Дечак који је као млади извиђач приказан на марки зове се Пжемек Стојаковски а тепих који се види иза њега изаткале су 1944. пољске ученице исфаханске школе ткања.

Д. П.