„Турским током” не мора да тече само руски гас

Бугарска ће обуставити транзит руског гаса за краткорочне уговоре 2026. године као део плана Европске уније да потпуно прекине увоз руског гаса, изјавио је премијер Росен Жељазков за бугарску новинску агенцију БТА. Иако је тај рок био првобитно најављен за крај 2027, званичници ЕУ у свој својој нетрпељивости према Русији пожурили су па унија већ преговара о проналажењу правног начина да се тај рок скрати за годину дана. Бугарска, која је крива за пропаст гасовода „Јужни ток” због попуштања пред притиском Америке, изгубила је 900 милиона долара зараде само од транзита гаса, спремна је да себи поново одсече ноге. То што ће себи да нанесе штету је њено право, али много већи проблем је што ће Србију довести у ситуацију да тражи гас на другој страни којег у количинама у којим га имају Руси нема нико други.

За сада су све очи упрте у Мађарску и Словачку јер предлог о санкцијама ЕУ подразумева једногласну подршку свих држава чланица, а ове две земље које се такође снабдевају руским гасом саопштиле су да ће се успротивити новим санкцијама на руску енергију.

Интересантно је да из Белгије, одакле крећу све инструкције да се енергентима из Русије мора стати на пут, стижу вести Гринписа да ова земља троши више на руски гас него на помоћ Украјини, те да је западнофламанска лука „Зебриге” постала највећа појединачна улазна тачка за руски течни природни гас у ЕУ. Како се наводи, заједно са Француском, Шпанијом и Холандијом, Белгија чини 95 одсто увоза течног природног гаса из Русије у ЕУ, преноси белгијски ВРТ.

Чињеница да Србија нема одакле да увезе гас, а да заобиђе Бугарску потврдио је и пре извесног времена председник Србије Александар Вучић истакавши „да ми немамо одакле да добијемо гас осим преко Берегова из Мађарске или ’Балканским током’ из Бугарске. А ако нам то укину, не знам шта да радимо”.

На питање шта да радимо ако Бугарска и ЕУ остану при своме, др Петар Станојевић, бивши помоћник министра енергетике за нафту и гас и професор на Факултету за безбедност, каже за „Политику” да знајући Бугаре да наредних годину дана треба искористити паметно како би спасили себе најгорег сценарија.

– Ваљало би градити интерконекторе са Румунијом и Македонијом да би се обезбедили још неки правац снабдевања. Срећа је што у „Турски ток” може да се препумпа сваки гас који дође – азербејџански, ирански, ирачки… Питање је само у којим количинама се из тих праваца може добити гас, будући да су до сада количине биле ограничене – каже Станојевић.

Војислав Вулетић, стручњак за гасне прилике, каже да ће Бугари све да учине на сопствену штету само да се додворе „великом брату” па макар поново изгубили огроман новац за транзит преко своје земље.

– Решења да гас стигне до Србије, а да се избегне Бугарска готово да нема. Могао би ирански гас, али се плашим да САД не би дозволиле да овај гас дође у Европу, тако да нам једино преостаје да верујемо да ће се ствари решити и у нашу корист преко Мађарске и Словачке као чланице ЕУ, које су истој ситуацији као и ми. Јер, без додатних количина руског гаса не могу да функционишу – каже он.

На питање можемо ли да рачунамо на ТАП И ТАНАП, каже да можемо, али и то није довољно.

Три опције за снабдевање

Три опције за снабдевање руским гасом земаља Јужне и Југоисточне Европе је управо „Балкански (’Турски’) ток” кроз Бугарску – Србију – Мађарску са приступом дистрибутивном центру гаса у аустријском Баумгартену. Друга опција је перспективни гасовод „Посејдон” од Грчке до Италије капацитета осам милијарди кубика гаса годишње, а трећи је коришћење Трансјадранског гасовода. То је могуће у оквиру трећег енергетског пакета, који предвиђа пријем трећих лица за његово коришћење. Почетни капацитет је 10 милијарди кубика гаса годишње.

Иначе, у водама Кипра на Средоземном мору налазе се значајна светска налазишта природног гаса.

Други део овог пројекта могао би да буде гасовод који би ишао са Кипра у Турску и овај гасовод би могао да буде јефтинији, јер је, према оцени стручњака, потребно само изградити цев од Кипра до Турске, а одатле би гас Јужним гасним коридором преко Балкана и Србије могао да стигне у Европу.