„Милунка Савић“ чека публику у БДП-у

Значајан дан у српској историји јесте: 5. октобар. Пре 110 година је почела битка за Београд. Ваља подсетити да је 130 аустроугарских батаљона напало 20 батаљона већ изнурене српске пешадије. После три дана, Београд је пао. У тој бици је учествовала и Милунка Савић, највећа ратна хероина свих времена, каже за „Политику“ глумица Весна Станковић уочи наступа у Београдском драмском позоришту . У недељу увече 5. октобра  од 20 сати на малој сцени театарске куће на Црвеном крсту извођењем монодраме „Милунка Савић“, биће обележен овај догађај, а Весна Станковић, која тумачи Милунку већ више од 11 година, подсећа да је 5. октобар и датум Милункине смрти.

Милунка Савић Глигоријевић ( Копривница, 24. јун 1890. - Београ, 5. октобар 1973.) је српска јунакиња Балканских ратова и Првог светског рата. наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“ и жена са највише одликовања у историји ратовања.

За ‍сценску исповест хероине српских ослободилачких ратова Милунке Савић у интерпретацији глумице Весне Станковић још од премијере  влада велико интересовање ма где да је игра. Током протеклих година са својом хероином гостовала је у бројим градовима Србије, региона и шире..

У питању је лична исповест у првом лицу жене ратника о животу и смрти, рату, Србији и њеној историји, из визуре пркосне Милунке Савић,  жене борца која је добила многа и највиша одликовања: орден за храброст, Карађорђеву звезду са мачевима, медаљу Милош Обилић. Милунка Савић једина је жена у свету одликована Француским Ратним крстом са палмом, два ордена Легије части...

Прича монодраме „Милунка Савић“ почиње од њених девојачких дана, које проводи у копаоничком селу Копривници, са две сестре, родитељима и болешљивим братом. Целог живота има изразиту потребу да заштити слабе и угрожене, стога у Први балкански рат одлази уместо брата, преобучена у мушкарца, под именом Милун Савић. Неустрашива у свакој борби, највише позната као бомбаш, бива рањавана и њена тајна се открива. Војска стаје уз њу и иако је у супротностима са војним правилима, задржавају је у јединици. Рањавана је чак девет пута, у седам година ратовања, добија чак 12 медаља, а после демобилизације рађа девојчицу, усваја још три ћерке и више од 30-сеторо деце храни, подиже, школује...

Високо цењена од стране француских војних великана Франше Де Переа, Шарл де Гола и вицеадмирала Гепрата, у Србији завршава као чистачица у банци, а ноћу шије војне униформе и подиже десетине и десетине деце из копаоничких села.

Сама за себе би рекла да је ово: исповест о животу од прве пушке, до прве метле.