„Milunka Savić“ čeka publiku u BDP-u

Značajan dan u srpskoj istoriji jeste: 5. oktobar. Pre 110 godina je počela bitka za Beograd. Valja podsetiti da je 130 austrougarskih bataljona napalo 20 bataljona već iznurene srpske pešadije. Posle tri dana, Beograd je pao. U toj bici je učestvovala i Milunka Savić, najveća ratna heroina svih vremena, kaže za „Politiku“ glumica Vesna Stanković uoči nastupa u Beogradskom dramskom pozorištu . U nedelju uveče 5. oktobra  od 20 sati na maloj sceni teatarske kuće na Crvenom krstu izvođenjem monodrame „Milunka Savić“, biće obeležen ovaj događaj, a Vesna Stanković, koja tumači Milunku već više od 11 godina, podseća da je 5. oktobar i datum Milunkine smrti.

Milunka Savić Gligorijević ( Koprivnica, 24. jun 1890. - Beogra, 5. oktobar 1973.) je srpska junakinja Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“ i žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.

Za ‍scensku ispovest heroine srpskih oslobodilačkih ratova Milunke Savić u interpretaciji glumice Vesne Stanković još od premijere  vlada veliko interesovanje ma gde da je igra. Tokom proteklih godina sa svojom heroinom gostovala je u brojim gradovima Srbije, regiona i šire..

U pitanju je lična ispovest u prvom licu žene ratnika o životu i smrti, ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz vizure prkosne Milunke Savić,  žene borca koja je dobila mnoga i najviša odlikovanja: orden za hrabrost, Karađorđevu zvezdu sa mačevima, medalju Miloš Obilić. Milunka Savić jedina je žena u svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa palmom, dva ordena Legije časti...

Priča monodrame „Milunka Savić“ počinje od njenih devojačkih dana, koje provodi u kopaoničkom selu Koprivnici, sa dve sestre, roditeljima i bolešljivim bratom. Celog života ima izrazitu potrebu da zaštiti slabe i ugrožene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umesto brata, preobučena u muškarca, pod imenom Milun Savić. Neustrašiva u svakoj borbi, najviše poznata kao bombaš, biva ranjavana i njena tajna se otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnostima sa vojnim pravilima, zadržavaju je u jedinici. Ranjavana je čak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobija čak 12 medalja, a posle demobilizacije rađa devojčicu, usvaja još tri ćerke i više od 30-setoro dece hrani, podiže, školuje...

Visoko cenjena od strane francuskih vojnih velikana Franše De Perea, Šarl de Gola i viceadmirala Geprata, u Srbiji završava kao čistačica u banci, a noću šije vojne uniforme i podiže desetine i desetine dece iz kopaoničkih sela.

Sama za sebe bi rekla da je ovo: ispovest o životu od prve puške, do prve metle.