Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рушење моста на Неретви

Рушење моста на Неретви
Порушени прелаз преко реке код Јабланице (Фото-документација „Политике”)

У најбољој документарној ТВ серији до сада о Другом светском рату у Југославији „Југославија у рату 1941–1945”, коју је произвео и у више наврата емитовао РТС, историчар проф. др Бранко Петрановић, који је важио за једног од иницијатора, стручног консултанта те и једног од главних говорника поменутог документарног филмског пројекта, изнео је податак да се деценијама у војној историографији сматрало да је рушење моста на Неретви код Јабланице за време немачке операције „Вајс” било изванредна стратешка варка Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије на челу с Титом, у намери да се Немци збуне, тј. да помисле да се партизанска оперативна група дивизија, уместо према југу и истоку, поново враћа на север, с циљем да потисне немачке јединице и поврати делове некада слободне територије.

Међутим, на основу усменог казивања покојног генерала Велимира Терзића, додаје проф. др Бранко Петрановић у поменутом документарном ТВ серијалу, а о томе је нешто раније, како се истиче, говорио и преминули генерал Радован Вукановић, произлази да је рушење моста на Неретви понајмање било стратешка варка ВШ НОВ и ПОЈ. Напротив, то је био резултат дејства панике најужег партизанског руководства услед надирања четничких снага преко реке, те је стога издато хитно наређење Владимиру Смирнову да уништи мост, како се четници не би нашли на другој страни Неретве, где се у близини налазио Тито с минорним делом свог обезбеђења.

О овом догађају говорио је крајем осамдесетих година прошлог века и командант Друге пролетерске дивизије Коча Поповић у разговору с Александром Ненадовићем, аутором књиге „Разговори с Кочом”, истичући између осталог:

„На крају крајева цела та ствар логички је апсурдна. Ко је тада, у тадашњим ратним условима, уз тако оскудне техничко-инжењерске снаге могао извести операцију такве деликатности, да минирањем сруши мост, а да његов костур остане у положају погодном за пребацивање људи преко плаховите реке, такорећи усред зиме? Стручњака који би могли да припреме и изведу такву пиротехничку операцију нисмо имали у то време. Једина намера, нема сумње, била је да се мост потпуно онеспособи. Сигуран сам да није била у питању нека промишљена варка.”

Постоји и непроверена тврдња коју је изнео публициста Момчило Јокић, која говори да Титова писана наредба о рушењу моста на Неретви за време рата није ни постојала. Срочена је тек после ослобођења, такорећи након што је одузета писаћа машина Титове ратне секретарице, преминуле Даворјанке Пауновић, коју је њена мајка, несрећна старица, чувала као успомену. Тек након тог чина, заповест о рушењу моста преко Неретве наводно је откуцана на Даворјанкиној писаћој машини и похрањена у архив.

Вујадин С. Гудељ

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kira
Ni most nije postojao nego su ga posle rata napravili i onda minirali.
Земунац
Мост, који се види на слици, је срушен за потребе снимања филма ''Битка на Неретви''. Њега су подигли Немци у августу 1943. после рушења моста минираног у току офанзиве у марту 1943. Иначе првобитни мост је подигнут још 1888. године.
Nostradamus
Kako je krenulo, doci cemo do milion dolara za pitanje, ko su bili partizani i da li su oni uopste postojali, osim cetnika, ustasa, belogardejaca i ostalih „oslobodioca“.
Sumadartson
Pa sad posto su zbog revolucije imali monopol na skladistenje, reviziju, unistavanje i falsifikovanje istorijskog materijala iz tog doba i treba se postaviti pitanje gde su postojali i koliko? U Srbiji ih nije bilo dok Sovjeti nisu usli sa Istoka.
Goran
Usred smo revizije istorije

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.