Крушедол – сведок бурне историје

Крушедол – Манастир Крушедол, подно Фрушке горе, обележава ове године пет векова од када су зазвонила прва манастирска звона. Манастир је сведок бурних времена кроз која је пролазило монаштво и свештенство са својим народом. Крушедол сведочи и о трајању, трпљењу, о успонима и историјским вртлозима, који су у појединим периодима претили да униште ову светињу.

Пет векова постојања манастира Крушедол биће достојно обележено, јер манастир представља драгоцену ризницу српског историјског и културног блага. Организацију обележавања јубилеја преузела је Матица српска у сарадњи са Музејом Војводине. Први пут ће бити организована изложба предмета из богате манастирске ризнице, а изаћи ће из штампе и публикација „Тронови манастира Крушедол”, аутора др Бранке Кулић. Двотомна монографија „Манастир Крушедол“ др Мирослава Тимотијевића представља драгоцено дело које ће допринети расветљавањупребогате манастирске ризнице. Како је изјавио покрајински секретар за културу Милорад Ђурић, у обнову здања ће бити уложено 30 милиона динара.

Манастир Крушедол су, као своју задужбину, основали Ђорђе Бранковић, српски деспот који се 1496. закалуђерио и постао монах Максим, а касније и архиепископ, и његова мајка Ангелина. Када су одлучили да саграде манастир Крушедол, добили су помоћ од руског великог кнеза Василија, који им је послао три товара самурских кожа и 4.000 кожица од бјелки – белих веверица. Новчану помоћ при градњи манастира пружио им је и влашки војвода Јован Њагоја Басараба.

После изградње манастира Крушедол, мајка Ангелина одлучи да сагради посебну црквицу и око ње келије за монахиње и тако је настао и први српски женски манастир. Од тог женског манастира остала је само црквица, посвећена Сретењу господњем, која данас служи као парохијска црква села Крушедол.

У Великој сеоби Срба под патријархом Арсенијем Трећим 1690. године крушедолски калуђери су напустили манастир и отишли са патријархом у Сентандреју, да би се вратили осам година касније. После смрти патријарха Арсенија Трећег, па све до 1716. године, манастир Крушедол постаје резиденција митрополита српских и место где су се одржавали црквенонародни сабори. Те, 1716. године, после пораза турске војске код Петроварадина, Турци су у повлачењу запалили манастир Крушедол и сасекли и запалили мошти мајке Ангелине, светог Максима, деспота Јована и деспота Стевана Бранковића, који су били сахрањени у манастирској цркви. Манастир је после овог пожара и похаре обновљен, а у обнови задржан је стил наше средњовековне српске уметности и архитектуре, са најлепшим резбареним иконостасом, који су урадили непознати мајстори.