Проф. др Надежда Јовић: Ниш постаје универзитетски стожер националне културе и србистике

Оснивање Факултета српских студија на Универзитету у Нишу, које је иницирала Влада Републике Србије, представља један од најзначајнијих корака у савременом академском развоју српске хуманистике. Према речима проф. др Надежде Јовић, овај подухват има дубоку симболичку и суштинску вредност — јер означава „почетак новог доба за србистику, националне и културолошке студије у Србији“.

„Та идеја је требало да се појави и раније“, наглашава професорка Јовић. „Слични факултети постоје у бројним земљама региона — попут Факултета словесности и историје на Државном универзитету у Темишвару, Факултета хрватских студија у Загребу или Факултета словесности на Универзитету на Кипру. Добро је што Србија сада препознаје важност постојања установе која ће систематски неговати и унапређивати националне дисциплине.“

Универзитет у Нишу, према речима професорке, изабран је не случајно.

„Југоисток Србије је простор сложене друштвене и културне динамике, али и великих образовних потенцијала. Ниш је деценијама изграђивао своју академску традицију као центар србистичких, историјских и славистичких студија. Нови факултет треба да настави ту традицију, да је институционализује и учини видљивијом,“ истиче Јовић.

Темељ новог факултета чине програми који већ деценијама постоје на Филозофском факултету у Нишу.

„Ти програми су кроз године мењали организацију и називе, али су истрајали у суштини — у неговању српског језика, културе, националне историје и духовне баштине. Од првих генерација студената српскохрватског језика и југословенских књижевности до данашњег Департмана за србистику, изграђена је богата академска традиција која сада постаје темељ новог факултета,“ објашњава професорка.

Запослени на овим програмима оставили су дубок траг у научном животу Србије — организовали су бројне научне скупове, покренули часописе, сарађивали са сродним институцијама и изнедрили генерације младих истраживача и наставника.

Према Студији изводљивости, Факултет српских студија окупиће постојеће ресурсе и искуства, али и развити нове студијске програме који ће оснажити област идентитетских наука у Србији.

„Поред традиционалних области србистике и славистике, нови факултет би могао да обухвати студије националне археологије, етнологије или културологије. Тако се ствара целовит систем научног приступа проучавању српског идентитета,“ истиче Јовић.

Оснивање факултета имаће велики значај и за наставни кадар и за будуће студенте.

„Наставници који су годинама градили ове студије добиће стабилан институционални оквир, а студенти ће први пут моћи да уписују идентитетске науке на терет буџета Републике Србије. То је снажан подстицај младима који желе да свој академски пут усмере ка националним дисциплинама,“ наглашава она.

Професорка Јовић закључује да је оснивање Факултета српских студија доказ трајне посвећености српског универзитетског простора неговању сопственог језика, културе и идентитета.

„Верујем да ће ова установа постати средиште националних и културолошких студија, научна и образовна тачка ослонца, али и мост сарадње са сродним институцијама у региону и свету. То је, у најбољем смислу речи, нови почетак – почетак у којем ће изучавање српског језика, књижевности, историје и славистике добити заслужено место у академском животу Србије.“