Принцип једне Кине је непоколебљив

Ове године обележава се 80 година од победе у Светском антифашистичком рату, оснивања Уједињених нација, победе у Рату отпора кинеског народа против јапанске агресије и повратка Тајвана. Повратак Тајвана Кини био је резултат победе у Другом светском рату и важан део послератног међународног поретка. Недавно је веома мали број спољних сила лажно тврдио да Резолуција 2758 Генералне скупштине УН „нема никакве везе са Тајваном, ширио лаж и заблуду да је „статус Тајвана неодређен” у покушају да оспоре ауторитет Уједињених нација и послератни међународни поредак.

Њихова суштина је покушај измене чињенице да је Тајван део Кине како би остварили свој политички циљ „коришћења Тајвана за обуздавање Кине”. Кина и Србија одувек су биле челични пријатељи који се узајамно разумеју и подржавају. Да бих зауставио гласине и исправио погрешне констатације, желео бих да детаљно објасним питања Тајвана. Надам се да ће ово помоћи нашим српским пријатељима да боље схвате виталну бригу Кине и опште тежње кинеског народа.

Тајван је кинеска територија од давнина, чињеница са чврстом историјском и правном основом. Већ у 12. веку, кинеска влада успоставила је административне институције и вршила јурисдикцију на Тајвану. Године 1895, Јапан је ратом присилио владу династије Ћинг да потпише неравноправни споразум у граду Шимоносеки и Јапану уступи Тајван и острва Пенгху, што доказује да је Тајван већ био кинеска територија пре 1895. године.

Дана 1. децембра 1943. године, Каирском декларацијом, коју су издале Кина, Сједињене Државе и Уједињено Краљевство, предвиђено је да све територије које је Јапан запленио, укључујући и Тајван, морају бити враћене Кини.

Дана 26. јула 1945. године, Потсдамском декларацијом, коју су издале Кина, Сједињене Државе, Уједињено Краљевство и Совјетски Савез, потврђено је да се одредбе Каирске декларације морају спровести. Кина је низом докумената са међународноправним дејством повратила Тајван и правно и фактички.

Дана 1. октобра 1949. године основана је Централна народна влада Народне Републике Кине, која је заменила Владу Републике Кине као једину легитимну владу која представља целу земљу. То је била промена владе унутар истог међународног правног ентитета Кине, без промене суверенитета или инхерентне територијалне границе земље. Влада Народне Републике Кине природно ужива и врши суверенитет над Кином у потпуности, укључујући и Тајван. Иако су две стране Тајванског мореуза запале у посебно стање дугорочне политичке конфронтације због наставка кинеског грађанског рата и мешања спољних сила, суверенитет и територија Кине никада нису били подељени и никада неће бити допустиво да буду подељени, а статус Тајвана као дела кинеске територије никада није био и никада неће бити допустиво да се промени.

У октобру 1971. године, 26. Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Резолуцију 2758 огромном већином, „одлучујући да врати сва права Народној Републици Кини, признајући представнике Владе Народне Републике Кине као једине легитимне представнике Кине у Уједињеним нацијама, одмах протеравши представнике Чанг Кај Шека са места која су незаконито заузимали у Уједињеним нацијама и свим њеним органима”. Принцип једне Кине основна је премиса и темељ Резолуције 2758 Генералне скупштине УН, која га свечано потврђује и у потпуности отелотворује.

Ова резолуција темељно је решила питање представљања целе Кине, укључујући Тајван, и Уједињеним нацијама са политичке, правне и процедуралне перспективе, јасно ставила до знања да постоји само једна Кина на свету и Влада Народне Републике Кине једини је легитимни представник целе Кине, укључујући Тајван. Не постоје „две Кине” или „једна Кина, један Тајван”. Њен легитимитет, валидност и ауторитет не могу се оспорити. Систем Уједињених нација и њене организације такође користе Резолуцију 2758 Генералне скупштине као ауторитативну основу за решавање питања Тајвана. Званично правно мишљење Секретаријата УН јасно наводи да „Тајван као једна провинција Кине нема независан статус” и да „тајванске власти не уживају никакав облик статуса владе”.

Недавно су неке западне земље искривиле и оспориле Резолуцију 2758 Генералне скупштине УН, понављајући лажну и апсурдну тврдњу да је „статус Тајвана неодређен” у покушају да отворе пут Тајвану да тражи „међународни простор”, што не само да доводи у питање суверенитет и територијални интегритет Кине већ и ауторитет Уједињених нација и међународни поредак после Другог светског рата, а такође гази основне принципе међународних односа као што су суверена једнакост држава и немешање у унутрашње послове. Овај покушај преокрета историје осуђен је на пропаст. Тајван никада није био држава. Никада није био, није сада и никада неће бити. Питање статуса Тајвана потпуно је решено још 1945. године, када је кинески народ победио у Рату отпора против јапанске агресије. Победа коју је кинески народ, укључујући и наше сународнике на Тајвану, извојевао након крвавих битака и огромних жртава не може бити пољуљана лажним наративима појединих западних политичара.

Кина и Србија деле славну традицију супротстављања поделама и очувања јединства, чврсту решеност да се супротставе хегемонији и политици силе, као и заједничку посвећеност очувању међународне правичности и историјске правде. Две земље увек су чврсто подржавале међусобне виталне интересе и по питањима значајних брига, као и путеве развоја који су саме изабрале. Ми смо челични пријатељи и истински партнери који се поуздају један у другог. У септембру ове године, председник Вучић позван је да присуствује обележавању 80 година од победе у Рату отпора кинеског народа против јапанске агресије и Светском антифашистичком рату, током чега је поновио своју чврсту подршку Кини по свим питањима која се тичу виталних интереса Кине, укључујући и питање Тајвана, још једном показујући међусобно поверење на високом нивоу између Кине и Србије, што представља праведан глас међународне заједнице. Кина је такође увек чврсто подржавала Србију у очувању њеног националног суверенитета и територијалног интегритета, и спремна је да са Србијом улаже напоре у продубљивање изградње заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери, на корист народа обе земље, како би заједно још више допринеле циљу мира и напретка човечанства.

Амбасадор Кине