Европска перестројка за рат са Русијом

Земље Европске уније добиле су рок од пет година да се припреме за рат. Тако барем предвиђа нацрт „Мапе пута за одбрамбену спремност 2030”, амбициозног документа Европске комисије.

„Ово је план за очување мира. У наредних неколико година, мора доћи до значајног јачања европских одбрамбених капацитета”, поручила је јуче висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас приликом представљања „мапе пута”. Према њеним речима, иако Русија данас нема капацитет да покрене напад на Европску унију, то се може десити у годинама које долазе, додајући да опасност неће нестати, чак и ако се сукоб на истоку Старог континента заврши.

„Украјина је и даље прва линија одбране Европе. Зато су безбедносне гаранције за њу такође део мапе пута. Најјача гаранција су јака украјинска одбрамбена индустрија и јака украјинска војска”, рекла је шефица дипломатије ЕУ.

Она је навела и да унија има за циљ да успостави савез са Кијевом око беспилотних летелица до почетка следеће године.

„Украјинска одбрана од дронова је светске класе. Морамо да искористимо њихово искуство са бојног поља, али и њихове иновације како бисмо заједно радили на томе”, истакла је Каласова.

Документ који је она представила сада ће бити прослеђен лидерима 27 чланица ЕУ на разматрање.

Нова европска стратегија наглашава растућу амбицију ЕУ да постане озбиљан актер у војној сфери, пре свега као одговор на рат у Украјини, јер се у нацрту плана упозорава да „милитаризована Русија остаје трајна претња европској безбедности у догледној будућности”, пренели су медији блиски Бриселу, који су у текст имали увид.

„Ауторитарне државе све више желе да се мешају у наша друштва и економије. Традиционални савезници и партнери такође мењају свој фокус ка другим регионима света... Одбрамбени став и капацитети Европе морају бити спремни за бојна поља сутрашњице”, пише у нацрту.

Иако земље чланице убрзано повећавају своје одбрамбене буџете, већина издвајања и даље се троши кроз националне програме, што, према нацрту, води ка „фрагментацији, вишим трошковима и мањку заједничког деловања”. Европска комисија зато жели да ојача заједничке куповине наоружања и већ је поставила циљеве: да се 40 одсто војних набавки реализује кроз колективне уговоре до краја 2027. — у односу на мање од петине данас, те да до 2028. најмање 55 одсто купљеног оружја потиче из ЕУ и Украјине, а да до 2030. тај удео порасте на 60 процената. Документ систематски разлаже листу приоритета који би требало да ојачају европску одбрамбену кичму, кроз попуњавање празнина ЕУ у девет области: противваздушна и противракетна одбрана, логистичка подршка и покретљивост трупа, војна мобилност, артиљеријски системи, вештачка интелигенција и сајбер-одбрана, ракете и муниција, дронови и антидрон системи, копнена борбена средства и поморска одбрана.

ЕК је саопштила да су два пројекта посебно хитна – Европска иницијатива за одбрану од дронова, раније позната као „зид против дронова”, и „Надзор источног крила”, која има за циљ „учвршћивање источних граница ЕУ „на копну, у ваздуху и на мору”. Извршно тело ЕУ додало је да би реализација оба пројекта требало да почне до краја следеће године, с тим што би зид против дронова могао буде потпуно функционалан годину дана касније, а „Надзор источног крила” требало би да достигне тај статус крајем 2028. године.

Ипак, иако медији наводе да „Мапе пута за одбрамбену спремност 2030” имају подршку већине земаља ЕУ, још није познато ко ће да плати за нови одбрамбени пројект, јер документ не уводи додатне могућности финансирања.

„Имамо много различитих назива за много различитих формата. Волела бих да имамо и толико новца. То би било много корисније”, изјавила је литванска министарка одбране Довила Шакалијене уочи вечере министара ЕУ у среду. Њен колега из Шведске, Пал Јонсон, истакао је да ЕУ треба да пронађе начине за финансирање, док је летонски министар одбране Андрис Спрудс рекао да програми од заједничког интереса које предлаже ЕК морају бити јасно дефинисани и са прецизним изворима финансирања.

Једна од највећих непознаница је та што би прва два пројекта требало да крену већ следеће године, док нацрт новог вишегодишњег буџета ЕУ, који предвиђа 131 милијарду евра за различите програме у области одбране и свемирске индустрије, ступа на снагу тек 2028. Други проблем је то што иако документ формално наглашава да ће државе чланице задржати суверенитет у одбрамбеној политици, стварност је далеко сложенија. Приоритети међу земљама се разликују, Португалија је традиционално штедљива, док Литванија сада жели чвршћу заједничку одбрану јер се плаши Русије. Немачка, као „мотор Европе”, која је деценијама била у улози банкара, чини се да сада више не може или не жели да финансира друге. Брисел тежи да се позиционира као посредник, нудећи техничку помоћ и приступ фондовима, али сваки покушај координације судара се са националним суверенитетом и политичким интересима.