Маникир на задатку
ПРЕСТИЖ
Башта ресторана у неком немачком градићу, како то описује Владимир Набоков у причи Бајка, позорница је за младића Ервина да мерка лепотице којима се, због своје болесне стидљивости, не усуђује да приђе. Ово је и место на којем се припрема појављивање нечастивог, извесне фрау Монд, која Ервину нуди погодбу: омогућиће му прави харем, који ће његовом фантазијом постати опипљива стварност, под условом да број изабраница од поднева до поноћи буде непаран.
Набоков је замислио фрау Монд, која у шаци са упадљиво дугим ноктима непрестано премеће земаљску куглу, не баш као обожаватељку „Прадиних” колекција, али јој је, у духу нашег времена, наменио брзинско завођење: шармирати што пре да то нико не опази, наизглед не посвећивати томе много пажње.
Важно за необичну ђаволову инкарнацију јесте то да ова времешна дама, слична службеници неког прашњавог завода за осигурање, има дугачке нокте попут оних какви су данас обавезни код многих жена које држе до себе. Филмска естетика noir опет је на делу. Док фатална Рита Хејворт из чувеног филма Гилда у уској црној хаљини својим уласком осветљава кадар, фрау Монд, у строгој пословној одећи за преподне навлачи таму јер делује застрашујуће. Док Рита скида прво једну па другу дугу црну рукавицу, госпођа Монд је шаку положила на наслон Ервинове столице, додуше, још увек у рукавици, али ће их убрзо скинути показавши дуге и канџасте нокте налакиране бојом љубичастоцрвеног пламена наваренског огња.
Рука са дугим ноктима истовремено обећава додир и претњу. Она се појављује не само у Набоковљевој причи већ и на држачу у градском аутобусу, у телевизијској емисији, код инструкторке фитнеса или касирке у самопослузи. Томе нису узмакле ни тинејџерке па је спој још увек детиње свежег лица и фаталног маникира на младој шаци уобичајена слика на коју су сви навикли.
С нестанком обавезних дамских рукавица, некадашњег статусног симбола – пристојне руке заштићене од сунца и туђих погледа – огољена и поново видљива шака задобија пажњу ноктима, њиховим дужином, обликом и упадљивим лаком, који постају разиграна орнаментика освежена новим прерушавањем. Нокти који могу да се надограде у сваком салону за маникир, као микропројекција целог тела, за многе жене су продужетак сопствене важности, начин да покажу како су неговане и посебне. Тиме се на једноставан начин постиже оно што се од жена и очекује – утисак да су савршене.
Обликовање ноктију је лако и уз мало новца може да укаже на контролу над сопственим изгледом и наду да свет богатих није баш толико далеко. Додир, хватање, гестикулација добијају нова значења. Мали а упечатљив детаљ са поруком стално је на сцени док његова власница себе наглашава куцкањем о чашу, по столу или тастатури.
Лажна мимикрија
Разлог велике жеље за украшавањем лежи у томе што човек на телу има углавном једну боју. Нема перје да би га ширио нити кесу испод кљуна да је у завођењу надува. Све на њему је изазовно подручје креације, укључујући нокте, које су вавилонски ратници бојили у црно, Клеопатра умакала прсте у кану, Кинези се бахато користили златом и сребром до данашње производње лакова, која годишње остварује десетак милијарди долара. Лакови свих боја, са маштовитим минијатурним цртежима, приближавају маникирску уметност Фабержеовом осликавању јаја.
Звучи чудно, али сасвим разумљиво да је модеран лак за нокте, заснован на нитроцелулози, био инспирисан аутомобилским лаковима. Углачану каросерију аутомобила, лакиране нокте, као и гладак папир часописа повезује естетика сјајне површине, последице технологије глађења и полирања различитим хемијским слојевима. Доба индустријског глађења ствара илузију да је човек максимално усавршио природу и тиме њоме загосподарио. Папир више није храпав, метал добија изглед огледала, нокат је „упристојен и цивилизован” део људског тела.
Сјајна и савршена површина прекрива несавршену истину скривену испод. Гладак папир одражава светлост чинећи да наглашена слика изгледа узбудљиво. Лакирани дугачки нокти позивају поглед, али и упозоравају на опасност, као и блештава каросерија, ствар престижа, предмет жеље, зависти и моћи, заводљив и привлачан луксуз. Сјај папира подиже обичан и често баналан садржај до гламура, уцакљени аутомобил, без обзира на техничко стање, делује савршено док надограђени нокти, природно ломљиви и склони крзању, добијају нов изглед на руци, која после салона за маникир постаје сценски реквизит. Украшени и неговани нокти поручују да њихова власница не мора много да ради па има довољно времена и новца за улепшавање. На делу је лажна мимикрија са старинском шифром: ограничена употреба руке постаје ствар престижа!
Описујући судбину Вијетнамки у једном америчком логору 1974. године, ауторка Ким Туи у књизи Ем наводи како је за њихово будуће занимање била пресудна посета Типи Хедрен, глумице из Хичкоковог филма Птице. Вијетнамке су се дивиле њеним беспрекорним ноктима па је Хедренова организовала школу маникира, са лекцијама како треба исецати, турпијати нокте, лепити лажне, обликовати их, лакирати… За неколико година, оне су отвориле салоне широм света, предлажући облик бадема уместо природног четвртастог нокта, лак са шљокицама за очајнице које желе да се избаве из љубавне патње, зашиљене нокте за оне изгребане.
Повијене на ниским столичицама, маникирке пажљиво слушају док удишу отровна испарења лакова у најновијим бојама. Свака објављује своје јединствено својство да појача боју код жене која је бира: пољупци лептира за розе боју шећерне вуне, океанско плаву спремно за сурфовање, забавна недеља за чедно коралну, луде жене за тон малинастог сомота. Маникирке пажљиво прате потребе својих муштерија: ранојутарња услуга за будуће невесте које се тог дана удају, касновечерња за љубавне састанке, између су оне које су дошле да уреде нокте по препоруци психијатра или терапеута.
Начело ројалистичке филозофије
Постоји и други избор оних које верују да је права лепота ненаметљива. Уздржаност као оличење доброг укуса и самоконтроле над својим изгледом оличава се у избору неутралних млечних и розикастих тонова, поручује да статус не треба наглашавати нити доказивати. Као знак ненаметљиве лепоте без еротских изазова које има, на пример, јаркоцрвени лак, изглед оваквих ноктију преноси поруку „безбедне женствености”: „Не подлежем хиру нити страсти! Баш ме брига за нокте холивудских дива или црни панкерски лак. Моји нокти су ванвременски, као што сам, уосталом, и ја.”
Зато етикеција краљевских и аристократских породица налаже да је упадљив лак вулгаран. Боја ноктију не сме да скреће пажњу са лица, изгледа или гардеробе, јер је чување вечитих закона, оних што не подлежу новотаријама, начело ројалистичке филозофије, која настоји да уклони сваку помисао на заводљивост. Познато је да је енглеска краљица Елизабета Друга, иако љубитељ упадљивих боја одеће, користила увек исту нежну, млечноружичасту нијансу лака „балет слиперс” марке „еси”. Њена одлука је постала својеврсно правило намењено осталим чланицама породице.
На крају, није лако одговорити на питање о природној и дизајнираној жени. Да ли сам лажна кад носим упадљиве продужетке на својим ноктима, у коси, грудима и задњици или тек онда показујем оно што заиста јесам или намеравам да будем?
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


