СПЦ данас слави Срђевдан

Српска православна црква данас слави Свете мученике Сергија и Вакха – Срђевдан. Овај празник, који верници узимају за крсну славу, уписан је у црквени календар подебљаним словом. Посвећен је римским достојанственицима на двору цара Максимијана који су због припадности хришћанској вери и одбијања да се поклоне римским боговима посечени у Сирији.

Цар Максимијан их је веома ценио и уважавао због њихове верности, мудрости и храбрости све док није сазнао да су хришћани. Пошто су одбили да заједно с њим принесу жртве идолима римских богова, свргнуо их је са положаја и наредио да им уместо војничких одела обуку женске хаљине, да им око врата ставе гвоздене обруче и да их тако воде улицама Рима. Затим их је послао у Азију код намесника Антиоха, који је свој положај задобио захваљујући њиховој препоруци цару.

У граду Варвалису су их бацили у тамницу, где су Вакха тукли сировим воловским жилама док му нису раздробили тело ударцима под којима је уздахнуо. Из његовог мученог тела изашла је света душа и на анђеоским рукама отишла је Господу.

Сутрадан је Сергеју обули гвоздене опанке изнутра начичкане ексерима и потерали га у Росаф у Сирији, где су му, после мучења, одсекли мачем главу у близини реке Еуфрата. И његова света душа отишла је у Рај да тамо заједно cа Вакхом, другом cвојим, приме венце cлаве беcмртне. Обојица су пострадали око 303. године.”

Прослављање у Србији

Према једној причи, приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова, у Милешеву су пренете и мошти Светих Сергија и Вакха, где је одраније постојао култ ових светитеља, о чему сведоче и њихове фреске из најранијег периода фрескописа у Милешеви.

Срђевдан припада славама за које се припрема мрсна храна, изузев ако тај дан пада у среду или петак. На иконама се Свети Сергије и Вакхо представљају у обичним тадашњим одорама са крстом и митром, као знаком мучеништва.

У средњовековној Зети Срђевдан је била једна од највећих слава. Данас је као слава Срђевдан распрострањен на подручју Приморија и целе Босне, где је значајније концентрисан у околини Власенице, Тешња, Дервенте, Дубице, Приједора и Крупња. У Шумадијској епархији Срђевдан слави око 250 свечарских домова. У околини Ваљева су Светог Срђа као свог заштитника празновали обућари, а у Гружи су га светковали ради срдобоље. Свети Срђ се сматра волујским свецем, па се тога дана волови не упрежу за рад.

Према народном календару, Срђевдан се сматра једним од граничних дана на прелазу из јесени у зиму.