Три корака Драгане Родић

Ниш – Живот човеку најчешће искомпликују ситница и случај. Тако је било и са тридесетогодишњом Драганом Родић из Ниша која је пре десетак година тешко повређена у саобраћајној незгоди.

– Био је то тренутак, кратко каже Драгана започињући причу о својој борби, о супротстављању судбини са којом се суочила, о потрази за леком.

Драгана је јуче у Светосавском дому, у свом родном граду, примила највише градско признање. У образложењу се наводи да је она пример „истинске снаге људског духа“. Драгана је прва особа са простора бивше Југославије која се подвргла трансплантацији матичних ћелија у повређени део кичмене мождинe, доносећи у Ниш из других светских здравствених центара информације о регенеративној медицини.

– То је тада био баук, сада је то реалност. Лежала сам повређена на Бањици у време бомбардовања 1999. године. На Бањици, заједно са тамошњим лекарима, почиње моја потрага за леком. Нисам се мирила са оним што ме је снашло, присећа се она најтежих тренутака.

– Није било ни склоништа, а моја мајка, која је била поред мене, буквално је испадала из кревета од детонација, додаје Драгана.

Пут је Драгану водио у Пекинг на операцију.И онда када су јој јавили да ће на ред доћи тек за неколико година, није се предала. Помогли су пријатељи, наши фудбалери који су се у том тренутку затекли у печалби у Кини.

– После Пекинга, провела сам неко време на рехабилитацији у Нишкој бањи. Би-Би-Си је објавио причу о мени, а затим су се телефони усијали. Долазили су многи да ме виде, највише због себе и својих проблема. Тако је настало и удружење – Фондација „Драгана Родић“ и инфо-центар, каже она за „Политику“.

Драгана је несебично помагала лицима са посебним потребама у Нишу, а то и сада чини. Свакојако, личним донацијама, иницијативама које ће олакшати живот инвалидима у граду, уз помоћ пријатеља из целог света, оне које је упознала на свом путу оздрављења. У сталном су контакту. Сајт фондације, који има око 4.000 чланова, за осам месеци посетило је око 30.000 особа.

– Нисам још увек задовољна. Инвалидска колица су ми у почетку била терет, сада нису. Али моја три корака била би равна свeтском трону у атлетици. Не одустајем, са смешком каже Драгана која је завршила Економски факултет и запослила се на Универзитету у Нишу где ради као стручни сарадник за развој студентских каријера.

Човека, подсећа, највише секирају ствари које се никад не догоде.

– На живот морамо гледати са више оптимизма. Мени је оптимизам помогао. Пожељно је да будемо окружени људима са позитивном енергијом, а оне са негативном да настојимо да променимо, указује Драгана и открива да су јој у њеној борби несебично помагали породица, момак који је био уз њу, пријатељи.

Драгана је написала књигу која ће се ускоро појавити у књижарама. Назив књиге је „Сплет околности“, али није аутобиографског карактера. Написаће и такву, открива.

– Мислила сам некада да ће живот протећи испод мог прозора, без мене. Али, моја порука је: нема предаје, говори Драгана која плени својом ведрином и енергијом.

Она напомиње да човек ради и да то не чини због награде. Једноставно – ради. Таква је.Не крије да је вест о награди града Ниша за њу било пријатно изненађење. Признање је још више храбри и учвршћује у уверењу да треба, упркос пређеном путу и очигледном напретку, трагати за још бољим резултатом. Због три корака који би јој поново променили живот.