О људима са потернице
Судски процеси за привредни криминал често се годинама одвијају без присуства првооптужених и главноосумњичених. Станко Суботић Цане, Слободан Радуловић, Богољуб Карић, Марко Милошевић и Звездан Терзић само су нека имена са „црвених” Интерполових потерница. Неки од њих, док се крију у својим далеким уточиштима, преговарају са судом нудећи баснословне суме новца као јемство за укидање потернице како не би били ухапшени чим кроче у Србију.
Они обећавају да ће се вратити у земљу и доћи на суђење. Други нуде велике паре за пуштање из притвора и дају реч да ће се одазвати сваком судском позиву. Некима је за новчану гаранцију дозвољена одбрана са слободе. Другима та привилегија није омогућена. О томе су у „Политици” супротставили мишљења Маја Ковачевић, судија и портпарол Посебног одељења Окружног суда за организовани криминал, и адвокат Радослав Тадић, бранилац Станка Суботића Цанета, оптуженог за шверц цигарета.
Политика: Шта су основни критеријуми за суд кад разматра понуду неког окривљеног да му уз јемство укине притвор?
Маја Ковачевић: Када добије предлог за јемство, суд прво мора да утврди да ли су испуњени законски услови за прихватање тог јемства. Јемство може да се прихвати само онда када је притвор одређен искључиво због опасности од бекства. Уколико је притвор одређен и по другим основама, не може се говорити о јемству. Врло често у Одељењу за организовани криминал људи се налазе у притвору и због опасности од ометања поступка утицајем на сведоке, саизвршиоце, уништења доказа или због опасности од понављања кривичног дела или због тежине дела и тешких околности под којима је дело извршено. Јемство може да се прихвати када су испуњени законски услови. Тада се сагледава висина понуђеног јемства. Нема правила када ће председник већа проценити да је износ јемства довољно јака гаранција да то лице неће побећи.
Политика: Господине Тадићу, ваш клијент је понудио убедљиво највеће јемство за укидање потернице које је икад понуђено у било ком кривичном поступку код нас. Реч је о два милиона евра. Суд је тај предлог одбио.
(/slika2)Радослав Тадић: Притвор треба да буде последња мера за обезбеђење присуства окривљеног у кривичном поступку. Пре тога постоје четири мере, прва је позивање окривљеног, друга је довођење, трећа је забрана напуштања боравишта и четврта је јемство, па тек онда притвор. Проблем је то што Станко Суботић никад није добио позив.
Политика: Је ли то тачно?
Маја Ковачевић: То о чему сада говори колега, јесу подаци из истраге који су тајна, али из искуства бих рекла да је просто немогуће да на захтев Тужилаштва да се спроведе истрага судија донесе решење о притвору, а да није покушао да позове оптуженог.
Радослав Тадић: Станко Суботић већ годинама живи у Женеви. Има адресу у Београду, има стан у Улици кнеза Милоша 68. Суд је тражио изручење из Швајцарске. Швајцарци су одговорили да неће да га изруче, јер то по њиховом закону није кривично дело. Траже изручење од Русије док је био у екстрадиционом притвору два месеца. Руси кажу да је то застарело.
Политика: Због чега суд није прихватио јемство у тренутку кад је Станко Суботић био у притвору у Москви, када је било индиција да је то кривично дело застарело и да ће га Руси пустити?
Маја Ковачевић: То је одлука председника Већа. Не могу у то да улазим. Знам из образложења да постоје други разлози. Да ли ти други разлози у овом тренутку и даље постоје или не постоје, ствар је процене некога ко о томе треба да одлучи.
Радослав Тадић: Предлог је одбијен два пута због тога што постоји решење о притвору у коме су наведени и други разлози који сами по себи спречавају да се прихвати јемство. Када су сви сведоци саслушани, ми смо поднели суду предлог за елиминисање тих разлога за притвор. Међутим, суд је и то одбио. Донели су решење да не прихватају предлог за суђење у одсуству, јер је он примио оптужницу у Швајцарској као и позив за главни претрес који је био заказан за 19. мај прошле године, и одлучили да сачекају да ли ће он доћи на суђење. Међутим, десило се да је он ухапшен 28. априла у Москви.
Политика: А иначе би дошао на суђење у Београд?
Радослав Тадић: Дошао би на суђење. У међувремену Руси одбијају да испоруче Суботића. Он се враћа у Швајцарску која га неће никада испоручити.
Политика: Имамо и пример Бојане Бајрушевић, осумњичене да је била вођа „дуванске мафије” у другом предмету. Она је у истрази понудила јемство од 350.000 евра. То је прихваћено и она се вратила у Србију.
Маја Ковачевић: Дошла је овде, дала је своју изјаву, новац је положен као гаранција и, у случају њеног бекства, он иде у буџет.
Радослав Тадић: Бојана је оптужена за исто кривично дело као и Станко Суботић, Прихваћено је њено јемство од око 350.000 евра и притвор је укинут, али она није из притвора понудила јемство, него из иностранства. Начелни проблем је што се у посебном одељењу за организовани криминал притвор у истрази третира као прва мера обезбеђења присуства, а не као последња и она мера која је нужна, неопходна. Ако ви прескочите све те фазе и одбијате упорно да окривљени буде ту, да положи јемство а знате да га не можете никако приволети да дође, на било који други начин, после се питате због чега се то одбија уопште. Па видите, код колеге Кљајевића у „стечајној мафији”, он је био у притвору 28 месеци. После две године притвора понудио је јемство од милион евра и суд је одбио, али је после четири месеца пуштен из притвора без јемства и сада долази на суђења.
Политика: Али, имамо и супротан пример Јездимира Васиљевића који је пуштен уз јемство од милион евра, укинут му је притвор и нема га.
Радослав Тадић: Он је био ту, али Станко није ту и неће бити ту ако се не укине притвор. Зашто би Станко дошао да иде у притвор и да буде у притвору ко зна докле? Шта мислите шта би било са Суботићем када би дошао? Али, они који су иницирали поступак после 13 година, ти исти и не желе да он буде ту.
Политика: Ви сте изјавили у једном интервјуу да се држава плаши повратка Станка Суботића Цанета.
Радослав Тадић: Лица која су иницирала поступак апсолутно се плаше да он буде ту и моле бога да он не дође.
Политика: Која лица конкретно?
Радослав Тадић: Ево сада ћу да вам кажем која су то лица. То су иницирала лица која су себе назвала експертским тимом при кабинету председника СРЈ Војислава Коштунице. Утврђено је да су они наручивали текстове које су слали „Националу” у Загреб. После су превођени на енглески језик и достављани амбасадама страних земаља овде, али са меморандумом председника Југославије. Питање је ко су чланови тог експертског тима, ко је формирао експертски тим, за шта су они експерти уопште. То је та група која се плаши да ће Суботић доћи, јер они знају зашто су то покренули и који су њихови интереси.
Маја Ковачевић: Ја сам сигурна да се председник судског већа, судија Милена Рашић, не плаши ничијег доласка у земљу, нити је занима ко се од политичара плаши, због чега и шта они о томе мисле. Ја вам то гарантујем. Она је професионалац, судија.
Политика: Адвокат Тадић је говорио о неким потезима из врха државе, експертским тимовима који иницирају судски поступак. Шта се, у ствари, дешава када то дође на суд?
Маја Ковачевић: Шта је неког мотивисало, да ли је неко посебно био мотивисан да поднесе кривичну пријаву или не – суд не може у то да улази. Суд се бави оптужницом и не може да иде шире од оптужнице. Суд се никада не бави никаквим политичким позадинама, што не значи да их нема иза неких оптужница, али ми се искључиво бавимо да ли је оптужени крив или није.
Политика: А да ли је тужилаштво у некој врсти спреге са врхом државе?
Маја Ковачевић: То не могу да вам кажем, ја то не знам, заиста не знам.
Политика: Значи, суд је ограничен оптужницом, шта ви мислите о томе?
Радослав Тадић: Ја исто мислим да суд није под директним притиском лица која су на власти, али да тужилац јесте – ту нема никакве дилеме. Али, хоћу да подвучем да, кад год је то могуће, треба омогућити оптуженом да непосредно учествује у поступку. Буде ли побегао, остаће новац држави и нема ништа спорно у томе. Видите шта је било пре месец дана у Америци са Родом Благојевићем. Гувернер савезне америчке државе, оптужен да је продавао сенаторско место, ухваћен у покушају дела, приведен, даје 4.500 долара кауцију да га пусте и остаје као гувернер да ради свој посао, па ћемо видети. Па га је замолио Обама да евентуално поднесе оставку ако буде хтео. Зар то није исправан резон? Ко ће да надокнади штету Станку Суботићу која му је причињена за ових годину и по дана, а још ће трајати поступак? Његови послови су потпуно блокирани. Ниједна банка више неће да му да никакав кредит. Не сме да дође овде, не може да посети оца и мајку.
Маја Ковачевић: За колику штету је оптужен?
Радослав Тадић: То је врло спорно. Не знам, 28 милиона евра, али то је врло споран износ. Још није било вештачења. Али он хоће да дође. Овде није била спорна висина јемства, већ је проблем у разлозима за притвор, који више не стоје.
Политика: Да ли је вама познато да ли је Слободан Радуловић, оптужен као један од вођа „стечајне мафије”, нудио јемство суду?
Маја Ковачевић: Не могу да се сетим.
Политика: У том предмету су сада сви пуштени на слободу. Радуловић је у бекству, а да ли би био у другачијем положају у односу на Суботића, када би понудио јемство?
Маја Ковачевић: Не могу то да поредим.
Политика: Оптужени све чине да не буду у притвору или да изађу на слободу. Јемство је привремена куповина слободе, али шта је са онима који немају средстава? Да ли је то привилегија богатих?
Маја Ковачевић: У многим случајевима буду пуштени без јемства, уколико суд процени да неће бежати, да неће поновити дело… Међутим, у Специјалном суду је реч о организованим криминалним групама, то је и много људи и много кривичних дела. Притвор је једна од мера да се обезбеди присуство оптуженог на главном претресу, као што је и јемство. Тај износ мора да буде довољно велики да то буде мотив тој особи да заиста не побегне. Зависи и од личних прилика. За некога је стављање хипотеке на стан, ако је то једино што он има, огромно. Без обзира на то што постоје разни разлози за притвор, судије се највише боје да им окривљени не побегне јер то компликује суђење. Некада, док смо били велика земља, Југославија, довољно је било одузети пасош и није се морало бојати бекства. Данас, ви знате да се са личном картом прелази у Црну Гору, БиХ, Македонију, значи ништа лакше него побећи. Ингеренције наших државних органа на том граничном прелазу престају.
Политика: Да ли се у Специјалном суду догодило да је прихваћено јемство, а да је оптужени побегао?
Маја Ковачевић: Није. Сви који су прихватили јемство и даље су доступни суду.
Радослав Тадић: Врховни суд ниједно решење о притвору није укинуо за последњих годину-две дана, јер се плаше.
Политика: Врховни суд се плаши?
Радослав Тадић: Сви се плаше.
Маја Ковачевић: Чега се плаше?
Радослав Тадић: Плаше се тога да ако се Суботићу преиначи решење по тој жалби и укине притвор, онда би рекли да је неко примио паре. Сада је овај специјални тужилац напао суд због тога што је укинуо притвор Кљајевићу после две и по године. На то суд има право.
Маја Ковачевић: Ја мислим да је у том предмету притвор укинуо Врховни суд.
Радослав Тадић: Можда је за Кљајевића Врховни суд укинуо, преиначио, али то је врло мали број случајева.
Политика: Да ли је понуђено јемство и за Ивану Крчмаричић и Николу Милошевића?
Радослав Тадић: Да, и то је одбијено.
Политика: Са којим образложењем? Да ли се неко овде плаши и њих?
Радослав Тадић: Сада је тешко направити разлику између Суботића и њих. Тешко је сада суду да каже да прихвата јемство Иване Крчмаричић која је била благајница и радила два месеца, преко задруге. Она је оптужена да је члан организоване групе.
Политика: Зар то не доказује управо ово што је рекла судија Ковачевић, да је разлог суда принципијелан?
Радослав Тадић: Како може бити принципијелан када су сви други пуштени?
Маја Ковачевић: Али ови који су ту, дали су одбрану на главном претресу.
Радослав Тадић: Треба имати у виду да суд неће моћи да обезбеди његово присуство ни сада, ни касније.
Политика: Шта би се догодило ако би суд прихватио јемство и укинуо притвор неком оптуженом, а он касније буде осуђен на затворску казну?
Маја Ковачевић: Уколико оптужени положи јемство и суд стави ван снаге решење о притвору и почне суђење, а он ипак не дође на главни претрес, ни тада не иде јемство одмах у буџет, већ се поново одређује притвор. Тек ако оптужени постане недоступан, јемство иде у буџет. Ако буде изречена одређена казна затвора и он ступи на издржавање казне, оптуженом се враћа јемство и он поново добија своју имовину коју је положио.
Политика: Јемство је оно што се у америчким филмовима зове кауција.
Радослав Тадић: Род Благојевић је типичан пример. Дошао је, дао кауцију у одређеном износу који је смешан за овдашње прилике, пуштен је и брани се са слободе. Притвор је раније био изузетак од правила, а сада траје по неколико година. Можда је некад то оправдано, некад не, али треба у самом закону, по самом Уставу, да што краће траје и да буде изузетак, да не буде правило – притвор, па ћемо видети после.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


