Атомска зебња

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 8. новембра – "Снашло нас је најгоре, наш савезник је изолован и омражени лидер који је у свом народу мање популаран од Осаме бин Ладена" – узвикнуо је овдашњи конгресмен Гари Акерман у дебати о последицама ванредног стања, које је у Пакистану завео председник-генерал Первез Мушараф, драме по америчку спољну политику. То "најгоре" није, међутим, нагнало Вашингтон да потегне за најоштријим мерама – реаговање се, махом, свело на апеле за обнову демократије, у ситуацији кад се масовно хапсе опозиционари…
Уздржаност произлази из утиска да би ситуација могла да буде још гора од описане као "најгоре". Стрепи се, уз остало, да би нуклеарни материјал из уздрманог савезничког Пакистана могао да процури до терориста и да тако они постану нова – недржавна а мултинационална – сила са оружјем за масовно уништавање.

Америчке шпијунске службе сада помно преиспитују могућности за појаву такве опасности – извештава "Лос Анђелес тајмс", позивајући се на обавештајне функционере, који нису желели да буду именовани, јер се ради о "врло деликатној материји". Разрадили су при том различите "црне сценарије". Међу њима су – напад Ал Каиде, чији је штаб код границе са Авганистаном, на атомска постројења, прикључивање дела армије милитантним исламистима…

Најреалнији је, процењује се, ризик од – "инсајдера", тачније: да се поједини научници и безбедњаци из нуклеарних служби – одметну и, користећи "гужву", продају технологију, делове или методе за прављење атомске бомбе. Ако се нестабилност у Пакистану буде наставила и појачала, опашће Мушарафова моћ контроле над тим најосетљивијим стратешким сектором – сматра Дејвид Олбрајт, председник вашингтонског Института за нуклеарну и међународну безбедност.

Деликатне информације би, рачуна се, најлакше могле да процуре кроз "тајну мрежу" творца пакистанског нуклеарног програма Абдула Кадира Кана, оптуженог да је својевремено испоручивао нуклеарне пројекте Либији, Ирану и Северној Кореји. Он је, додуше, под "појачаним надзором", али…

Пакистан је једина муслиманска земља са атомским бомбама, па се слути да исламски екстремисти настоје да се домогну баш њеног арсенала, ослањајући се донекле и на "братске везе". Неколико недеља пре 11. септембра 2001 – када су извршени атентати отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон – два пакистанска нуклеарна стручњака су се у Авганистану срела с Бин Ладеном и разговарала о могућностима да Ал Каида направи атомску бомбу, наведено је у књизи бившег шефа ЦИА Џорџа Тенета. Верује се да је тај тандем сада у кућном притвору и да се Ал Каида није домогла жељеног арсенала, додаје калифорнијски лист.

Овдашњи обавештајци процењују да је Мушараф досад успевао да нуклеарне погоне држи под јаким надзором и да је, у том погледу, он драгоцен партнер, кога се не треба одрећи, иако му се "одлучно замера" што је суспендовао устав и "зауставио напредовање ка демократији". Ако би контрола његовог типа попустила, повећао би се ризик да нуклеарне тајне у илегални промет пусте идеолошки или профитерски "неподобници" – упозорава се.

Мушараф се, тако, испоставља као симбол и недемократичности и атомске безбедности, што америчке стратеге приморава на ванредну обазривост у поступцима према таквом "компликованом" партнеру. А уз то се у њему види и "неопходан савезник у рату против тероризма", како је јуче конгресменима изјавио заменик државног секретара и бивши шеф свих обавештајних служби САД, Џон Негропонте.

У таквим испреплетаностима, америчке оружане снаге истичу – "високу вредност" сарадње с пакистанском армијом, поготову у пограничној области са Авганистаном, где се, како верују, налази Бин Ладен. Тамошња политичка криза није ослабила повезаност двеју војски – тврди генерал Картер Хам, директор за операције у Здруженом генералштабу САД.

Засад нема знакова да је Мушарафова контрола над нуклеарним материјалом ослабила – процењују овдашњи познаваоци. Иако није уведен електронски систем који захтева шифру за приступ бојевим главама, предузет је низ других заштитних мера – оружје је растављено на делове и надзор је централизован у делу оружаних снага, под именом Одељење за стратешки план, коме је на челу генерал Халид Кидваји а који је "тесно повезан са америчким војним функционерима".

Процењује се да је досад Пакистан произвео високообогаћени уранијум у количини довољној за 50 комада нуклеарног оружја, које је распоредио на шест-седам локација. Такав арсенал је развијен у надметању са суседном, такође нуклеарно наоружаном, Индијом.

Њихово ривализирање те врсте је, мисле поједини познаваоци, од југа Азије створило "зону потенцијално највећег ризика". Пакистан се такође граничи са Ираном, кога Вашингтон оптужује, упркос демантијима оданде, да тежи производњи атомске бомбе…