Да ли се формира исламски НАТО

Док се Израелци и Палестинци међусобно оптужују да не поштују договор о прекиду сукоба у Гази, Турска покушава да уједини исламске земље у немирном региону, поготово после недавног напада снага Бенјамина Нетанјахуа на Катар, као и повремених удара на Сирију и Либан. У појединим земљама овог региона у последње време лансирају се иницијативе о стварању „исламског НАТО-а” по угледу на Атлантски савез. Та идеја могла је да се чује и на недавном ванредном састанку Арапске лиге и држава чланица Организације за исламску сарадњу (ОИЦ) који је одржан у Дохи. Учесници тог скупа нису крили изненађење због недавног напада Израела на Катар, пошто се верује да тај удар Тел Авив није могао да изведе без знања свог савезника с друге стране Атлантика – Америке.

Идеја о стварању „исламског НАТО-а” није новијег датума иако се од првог часа поставља питање колико је она реална и остварива у садашњем односу снага у свету, односно на Блиском истоку који је последњих година у дубоком превирању. Вашингтон има „посебне” односе са Израелом и са појединим арапским земљама у региону. Ове државе су зависне од америчке технологије и модерног наоружања и сигурно се неће усудити да изазивају моћног савезника. Уместо „исламског НАТО-а” у последње време се све чешће говори о јачању одбрамбене сарадње држава овог региона које би могле да буду директно угрожене. По формули 6+2 сада је лансирана иницијатива о савезу земаља чланица Савета за сарадњу у Персијском заливу (Бахреин, Кувајт, Оман, Катар, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати) плус Турска и Египат.

У земљама региона поздрављају иницијативу председника Доналда Трампа о решењу кризе у Гази, али се страхује од нових сукоба, и то не само у Палестини, него и у Сирији, Либану, Ираку. Поготово што су на Блиском истоку још увек активне поједине терористичке организације. – пре свега прокурдске Јединице за заштиту народа и Исламска држава. Војни стручњаци у Анкари тврде да савез исламских земаља по „НАТО моделу” није реалан, јер би обавезао многе земље да учествују у сукобима иако није директно угрожена њихова безбедност.

„Ми треба да створимо регионални пакт, платформу о заједничкој стабилности земаља у региону, односно о поштовању територијалног интегритета и суверенитета. То ће допринети и заједничкој борби против тероризма”, сматра министар спољних послова Турске Хакан Фидан.

Војна сарадња била је на дневном реду и током управо завршене посете председника Реџепа Тајипа Ердогана Катару и Оману. Парламент у Анкари је ове седмице одлучио да за још две године продужи мандат својим трупама које су последњих година стациониране на северу Ирака и у Сирији да се тамо, како се званично објашњава, боре против терориста који из суседних земаља угрожавају безбедност Турака који живе у пограничном подручју југоисточне Анадолије. У Турској одбацују оптужбе да тако крше Повељу Уједињених нација и да угрожавају суверенитет и територијални интегритет суседних земаља. Анкара се, како кажу, на тај начин бори, против тероризма, а њени војници ће се вратити у земљу када се тамо обрачунају са екстремистима. А то су припадници прокурдских Јединица за заштиту народа (ЈПГ) који се последњих година боре за већа права свог народа у Сирији и југоисточној Турској. Они су досад уживали подршку Пентагона, пошто су се истински борили против припадника Исламске државе који су једно време били веома активни у Ираку и Сирији где и Пентагон годинама има своје базе. То је један од нерешених проблема који већ дуже време оптерећује односе између Анкаре и Вашингтона, водећих савезника у оквиру НАТО-а.