Da li se formira islamski NATO

Dok se Izraelci i Palestinci međusobno optužuju da ne poštuju dogovor o prekidu sukoba u Gazi, Turska pokušava da ujedini islamske zemlje u nemirnom regionu, pogotovo posle nedavnog napada snaga Benjamina Netanjahua na Katar, kao i povremenih udara na Siriju i Liban. U pojedinim zemljama ovog regiona u poslednje vreme lansiraju se inicijative o stvaranju „islamskog NATO-a” po ugledu na Atlantski savez. Ta ideja mogla je da se čuje i na nedavnom vanrednom sastanku Arapske lige i država članica Organizacije za islamsku saradnju (OIC) koji je održan u Dohi. Učesnici tog skupa nisu krili iznenađenje zbog nedavnog napada Izraela na Katar, pošto se veruje da taj udar Tel Aviv nije mogao da izvede bez znanja svog saveznika s druge strane Atlantika – Amerike.

Ideja o stvaranju „islamskog NATO-a” nije novijeg datuma iako se od prvog časa postavlja pitanje koliko je ona realna i ostvariva u sadašnjem odnosu snaga u svetu, odnosno na Bliskom istoku koji je poslednjih godina u dubokom previranju. Vašington ima „posebne” odnose sa Izraelom i sa pojedinim arapskim zemljama u regionu. Ove države su zavisne od američke tehnologije i modernog naoružanja i sigurno se neće usuditi da izazivaju moćnog saveznika. Umesto „islamskog NATO-a” u poslednje vreme se sve češće govori o jačanju odbrambene saradnje država ovog regiona koje bi mogle da budu direktno ugrožene. Po formuli 6+2 sada je lansirana inicijativa o savezu zemalja članica Saveta za saradnju u Persijskom zalivu (Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati) plus Turska i Egipat.

U zemljama regiona pozdravljaju inicijativu predsednika Donalda Trampa o rešenju krize u Gazi, ali se strahuje od novih sukoba, i to ne samo u Palestini, nego i u Siriji, Libanu, Iraku. Pogotovo što su na Bliskom istoku još uvek aktivne pojedine terorističke organizacije. – pre svega prokurdske Jedinice za zaštitu naroda i Islamska država. Vojni stručnjaci u Ankari tvrde da savez islamskih zemalja po „NATO modelu” nije realan, jer bi obavezao mnoge zemlje da učestvuju u sukobima iako nije direktno ugrožena njihova bezbednost.

„Mi treba da stvorimo regionalni pakt, platformu o zajedničkoj stabilnosti zemalja u regionu, odnosno o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta. To će doprineti i zajedničkoj borbi protiv terorizma”, smatra ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan.

Vojna saradnja bila je na dnevnom redu i tokom upravo završene posete predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Kataru i Omanu. Parlament u Ankari je ove sedmice odlučio da za još dve godine produži mandat svojim trupama koje su poslednjih godina stacionirane na severu Iraka i u Siriji da se tamo, kako se zvanično objašnjava, bore protiv terorista koji iz susednih zemalja ugrožavaju bezbednost Turaka koji žive u pograničnom području jugoistočne Anadolije. U Turskoj odbacuju optužbe da tako krše Povelju Ujedinjenih nacija i da ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet susednih zemalja. Ankara se, kako kažu, na taj način bori, protiv terorizma, a njeni vojnici će se vratiti u zemlju kada se tamo obračunaju sa ekstremistima. A to su pripadnici prokurdskih Jedinica za zaštitu naroda (JPG) koji se poslednjih godina bore za veća prava svog naroda u Siriji i jugoistočnoj Turskoj. Oni su dosad uživali podršku Pentagona, pošto su se istinski borili protiv pripadnika Islamske države koji su jedno vreme bili veoma aktivni u Iraku i Siriji gde i Pentagon godinama ima svoje baze. To je jedan od nerešenih problema koji već duže vreme opterećuje odnose između Ankare i Vašingtona, vodećih saveznika u okviru NATO-a.