Остаде држава у локалним телевизијама

Током 2008. године ниједна локална РТВ станица није приватизована, показују подаци Агенције за приватизацију. Део „заслуге” што држава газдује у више од две трећине радио и ТВ станица, које је основала локална самоуправа, припада и парламенту. На истеку 2007. године посланици Скупштине Србије изгласали су Закон о локалној самоуправи и Закон о главном граду који допуштају да држава и убудуће буде оснивач и власник медија. Такву могућност неколико година раније искључили су закони о јавном информисању и радиодифузији који и даље важе. Резултати досадашње приватизације више су него скромни, јер је мање од трећине ових медија променило власништво.

– Продато је 27 електронских медија и то методом јавне аукције. Укупан број непродатих електронских медија је 64. Све док се не отклоне околности које су довеле до прекида поступка приватизације, Агенција неће моћи да настави приватизацију медија који су у нашој надлежности. Овде се, пре свега, мисли на колизију закона који регулишу ову област чије усаглашавање није у нашој надлежности – објашњава Душан Белановић, директор сектора за комуникације у Агенцији за приватизацију.

Страх од новог власника

У јавности постоји уверење да је крај прошле године био последњи рок за промену власништва после кога неприватизованима предстоји гашење.

– Пошто електронски медији спадају у ред предузећа која послују са већинским државним капиталом, рок који је одређен за приватизацију друштвеног капитала, 31. децембар 2008, за њих не важи. Овај рок не примењује се на државна, односно јавна предузећа у које спадају електронски медији – каже Белановић. Законско замешатељство је брзо уочено, критиковано, али није разрешено.

Независно удружење новинара Србије сматра да се приватизација медија, и штампаних и електронских, мора завршити. Тај процес текао је веома споро, пре свега због владајућих гарнитура, људи из политике, некад је то био ДСС, некад Г17 плус, некад неко трећи. Увек су политичари они који одлучују шта ће се десити са приватизацијом медија и тај процес су неколико пута заустављали. Гледајући дугорочно, то ће се одразити и на социјално-економски положај новинара, али и на медијску сцену Србије, сматра Надежда Гаће, председница НУНС-а.

Приватизацију прате и страховања ко ће бити нови власник, какве су му намере, неће ли већ сутра променити делатност па простор медијске куће употребити за неки други бизнис.

– У приватизованим предузећима где постоје званичне притужбе запослених, Агенција реагује редовним и ванредним контролама и предузима мере у складу са законом. Због непоштовања обавеза из купопродајног уговора, Агенција је у неколико предузећа раскинула уговоре. По Закону о приватизацији, постоји више основа за раскид уговора као што су неплаћање продајне цене, односно рата, неинвестирање, располагање имовином супротно одредбама уговора, неодржавање континуитета пословања, недостављање банкарске гаранције, неизвршење обавеза према запосленима, као и други случајеви предвиђеним уговором – објашњава Белановић.

То се, како каже, десило у ЈП „Културно-информативни центар” из Бајине Баште, због социјалног програма, док је у Радио Сомбору, Телевизији Горњи Милановац и Радио Коцељеви разлог био непоштовање континуитета пословања. Застој у приватизацији недоумице ствара и Републичкој радиодифузној агенцији која формално није надлежна за промену власништва РТВ станица.

Неизвесна судбина око 20 телевизија

– Ни ми, као ни други, не знамо који пропис да примењујемо. Закон о радиодифузији прописао је да приватизација мора бити завршена до 31. децембра 2008. Кад бисмо се тога држали, свим локалним и регионалним станицама чији је оснивач држава, а које нису приватизоване, морали бисмо да одузмемо дозволе. С друге стране, они по Закону о локалној самоуправи такве дозволе могу имати и даље. У питању је од 15 до 20 најбољих телевизија у Србији и многи више радио-станица чије би гашење било друштвено неоправдано. Реч је о станицама у Чачку, Зајечару, Нишу, Крагујевцу и другим местима. То су озбиљни емитери и било би претерано оштро да им одузмемо дозволе а да у свему томе нису ни криви јер их је у такву ситуацију довела Скупштина Србије. У консултацији са Министарством културе закључили смо да је мања друштвена штета да их не гасимо – наводи Горан Караџић, заменик председника Савета РРА.

Да би се приватизација наставила, Министарство културе лане је предложило модел по коме би локална самоуправа у медијима задржала 30 одсто власништва колико би припало и запосленима, док би 40 одсто акција било продато заинтересованима.

– Садашњи модел не обезбеђује самоодрживост медија. Показало се да се после приватизације већина електронских медија нашла пред гашењем или су битно редуковали информативне програме. Крагујевачка иницијатива сматра да је предлог Министарства врста компромиса и ми то подржавамо, свесни да је приватизација медија неопходна. Надамо се да ће такав модел обезбедити самоодрживост медија, али и постићи ниво информисања грађана – каже Бранко Вучковић, главни и одговорни уредник Радио Крагујевца и један од креатора такозване крагујевачке иницијативе, чија је идеја да неки од највећих медија у Србији постану регионални јавни сервиси.

По његовим сазнањима, предложен модел добро је прихваћен на терену. Међутим, постоје и сумње да је приватизација по том принципу могућа.

– То би унело само додатну конфузију, јер питање је какав интерес има неко да купи 40 одсто медија ако му то не обезбеђује управљачки пакет. Идеја да локална самоуправа буде власник 30 одсто капитала, сама по себи ствара двоструке стандарде, јер, по мом мишљењу, новац пореских обвезника требало би да, путем тендера, буде доступан свим медијима који информишу локалну заједницу. У овом случају постојали би привилеговани медији. То је ипак делимична приватизација и постоје наговештаји да би ти медији примали неку помоћ од локалних самоуправа што нарушава равноправност на тржишту – оцењује Нино Брајовић, председник Удружења новинара Србије, и каже да би то било неповољно за медије који су раније приватизовани.