Рађање Земљине посестриме

На 424 светлосне године од нас, у колуту вруће космичке прашине који окружује звезду налик Сунцу, уобличује се Земљина посестрима. На рођендан ћемо чекати, најмање, сто милиона година, ако људска врста до тада опстане.

Свемирски телескоп "Спицер" (облеће око Земље) снимио је двојну звезду (бинарни систем), у чијој близини се, како астрономи најављују, очекује настанак стеновите планете сродне нашој, барем око једне од двеју. Угнездивши се у средишту појаса вруће густе прашине, далека рођака се, по свему судећи, рађа у саставу двојца названог HD 113766.

Најузбудљивије је, међутим, да се прашина и камење стврдњавају у подручју које се назива настањивим, што значи да ново небеско тело може имати текућу воду. Земља је у средини настањиве зоне Сунчевог система.

Овај звездани пар постоји од 10 до 16 милиона година и још је у раној младости, а то је право време за образовање планета сличних Земљи, сматра Кери Лисе из лабораторије за примењену физику Универзитета "Џон Хопкинс" (САД). У чувеном часопису "Астрофизикал џорнал" дотични научник објашњава да астрономи никада нису тако очигледно посматрали стварање стеновитог небеског тела, на шта упућује састав космичке прашине.

Планете, иначе, настају у колутовима космичке прашине и отпадака преосталих после паљења звезда. На основу проучавања комета, истраживачи су претпостављали да ковитлајући ледени кристали и праменови гасова око младих звезда срастају у дивовске планете, као што су Сатурн и Јупитер, а да стеновите настају касније када гасови ишчиле.

У подухвату "Жесток судар" пре неколико година је "свемирским ђулетом" на комети Темпел 1 начињено удубљење из којег су се на све стране разлетели ситни комадићи. Испитивањем прикупљених честица склопљена је слика космичке грађе која још облеће око звезда. Кери Лисе је са сарадницима овај узорак применио на звезди HD 113766, већој и кудикамо млађој од Сунца. Прегледањем инфрацрвених снимака које је раније начинио "Спицер" уочили су широк појас честица тањих од власи косе (од 0,1 до 20 микрона или хиљадитих делова милиметра), придодатих крупном астероиду на удаљености готово два пута (1,8 пута) већој него што је Земља од Сунца. Инфрацрвено светло обелоданило је стене и једињења гвожђа, а није гасове и остале састојке дугачких репова комета.

Све наговешћује да је започело обликовање будуће планете, јер на такав закључак указују "градивне циглице" од којих је сачињена Земља. У оваквим прстеновима прашине уобичајено се налази обиље камења свакојаке величине, а распоред недвосмислено показује да би од стена у пречнику од десет метара и мање, најмање, нарастао Марс или небеско тело неколико пута крупније од Земље уколико су веће. Иако је такав исход прилично известан, Кери Лисе упозорава да је ближе нагађању подсећајући да мора да протекне од десет до сто милиона година да би се појавила планета. А за прве облике живе материје, као што су алге, још милијарду година!

Светле тачке на слици коју објављујемо представљају две звезде, а смеђи прстен који кружи око средишње оличава огроман појас прашине, сто пута већи од астероидног у Сунчевој породици, који је довољан за уобличење планете величине Марса или чак и веће. Стеновита грађа је из раних дана настајања планета, када се честице прашине приљубљују једна за другу стварајући стене које се сударају и чине већа стеновита тела звана планетезимали.