Малишани цртају од Загора до Исуса

Потврђујући велико интересовање престоничких школарца за актуелне ваннаставне програме, весели жамор радозналих малишана неодвојиви је део озбиљне радне атмосфере коју смо јуче затекли у пребукираним радионицама стрипа, сликарства и иконописа у основној школи „Дринка Павловић”.

Бескрајно знатижељна, уметности наклоњена деца, питањима и потпитањима непрестано су обасипала предаваче, који тврде да је било толико кандидата за ове течајеве да су могле бити основане бар по три групе полазника.

Љубав према цртању и игри бојама заједничка је надареним основцима који похађају ове радионице. Ипак, једни су привржени осликавању платна уљаним бојама, други уживају у изради икона на дрвету, док белина папира нестаје под бојицама и фломастерима у рукама будућих илустратора.

Марљиво исцртавајући скице ликова и исписујући мисли јунака у „облачићима”, како то и велики писци стрипа раде, полазници ове школе кажу да су им узор и омиљено штиво Дилан Дог, Блек стена, Загор, Алан Форд које свакодневно читају. Аница Миљковић и Марија Цвејић, ученице петог разреда ОШ „Илија Бирчанин”, други пут похађају течај стрипа и сањају о томе да када порасту буду међу ауторима „Политикиног Забавника”.

После блиндирања рама, натезања и припремања платна, усвојених знања о мешању боја и знаменитим радовима познатих сликара, ђаци сликарске радионице латили су се четкице. Цртеже, постере, фотографије из магазина, календара, књига малишани су користили као моделе и готово веродостојно их пресликавали. Разнобојни трагови које су мали мајстори лаганим покретом четкице промишљено и пажљиво остављали на платну до краја курса сликања без сумње ће се стопити у уметничка дела.

За разлику од темпере којом су полазници радионице иконописа бојили на претходном течају, овога пута, баш као прави иконографи, користе пигмент и жуманце, флис-папир танку позлату и сликају на посебно обрађеном дрвету.

– Мало сам се разочарао јер сам схватио да буквално морам да копирам репродукцију иконе Исуса. Међутим, када сам урадио оквир и залепио златне листиће и само са скицом свеца мој рад подсећа на оне којима се дивим у црквама – каже Александар Матић, ђак шестог разреда ОШ „Вук Караџић”.

Препознатљива обележја иконе, израз лица или положај руке свеца који благосиља и Библије коју држи, само су неки од детаља на које у овом послу треба обратити пажњу, због чега како објашњава Драган Марковић, предавач иконописа деца раде уз сталну помоћ и савете професора.

– Можда би неко уместо испосничке, насликао буцкасту фацу светог Јована Крститеља, што би ненамерно било богохуљење – даје пример Сунчица Стефановић, осмакиња школе „Краљ Петар Први”.

Иконе, слике и стрипови малишана који похађају ове радионице, с пролећа ће, већ традиционално, бити део изложбе у Старом двору.

М. Симић