Подземни двор енергетске стабилности

Банатски Двор – Откако је почетком године престао да дотиче гас из Русије, није било дана да се у медијима на десетине пута не помене складиште гаса у Банатском Двору, кључно место на српској енергетској мапи. Да је ово спремиште пуно, Србија сада не би имала никаквих проблема, свакодневно је понављано.

Банатски Двор је место у општини Житиште у средњем Банату, са око 1.300 становника. Подземно складиште се налази у атару села, од кога је удаљено око два километра.

– Реч је о објекту који се налази 1300 метара под земљом – објашњава за наш лист инжењер петрохемије Иван Мојсин, додајући да се на овом локалитету некада налазио природни земни гас који је годинама експлоатисан. Експерти су након дужих испитивања својевремено утврдили да је испражњени простор повољан за складиштење гаса који би се утискивао како би послужио као залиха која би омогућила равномерно снабдевање свих потрошача и у ондашњој СФРЈ, у зимском периоду. Процењено је да у подземном гасном пољу може да стане од 800 милионадо 1,2 милијарде стандардних кубних метара гаса. Ради поређења, то је већа запремина од хрватског и мађарског складишта заједно. После истраживања великог подземног спремишта, пре пет година се пришло пројектовању, а онда и изградњи сложене опреме над земљом. Поступак складиштења гаса у лежиште и његова експлоатација нису једноставни – нужно је претходно одстранити нечистоће и воду, односно влагу, а у најважнији део опреме спадају и компресори.

Када је реч о експлоатацији овог подземног „резервоара”, треба имати у виду да за тај поступак мора да постоје одређени услови, а они се постижу такозваним гасним јастуком. Подлога мора бити на одговарајућем нивоу, а цео садржај спремишта и под адекватним притиском како не би дошло до одроњавања свода. Код ревитализације подземног складишта, отежавајућа околност је била његова ранија прекомерна експлоатација, па се гас нашао на недозвољено ниском нивоу. Трошен је и поменути јастук, па је било потребно да се утискује и гас који није за трошење. То је успорило процес припрема за експлоатацију. Од почетка пуњења руским гасом, утиснуто је 126 милиона стандардних кубних метара, од којих је 107 милиона упумпано током 2008.

Када пристиже руски гас, дневно може да се утисне 1,2 милиона стандардних кубних метара овог енергента. Толики је капацитет садашњег великог компресора, а планира се набавка још једног већег, којим би се количина дневног упумпавања подигла на три милиона кубика. Складиштење увозног гаса одвија се само лети, када је потрошња мала, и тада нема експлоатације дворског складишта. У ствари, гас овде не може у исто време да се пуни и да се троши.

Тренутно се експлоатише око пола милиона стандардних кубика дневно. Ради поређења, у близини великог подземног спремишта налази се сабирна станица за гас из домаћих налазишта са овог подручја одакле у српску гасну мрежу дневно оде тек 14.000 кубика домаћег гаса.

Зими, када се на гасну мрежу, поред привреде, укључују топлане и индивидуални потрошачи, када дође то такозване вршне потрошње, Србији треба 10 милиона кубика дневно. Ове потребе се углавном намирују трошењем увозом руског гаса директно из гасне мреже, а предвиђено је да се резерве из дворског складишта троше када је поремећено снабдевање редовним путем.

У комплексу дворског подземног складишта сада ради 29 радника, међу њима седам инжењера. Директор је рударски инжењер Саво Радуловић, а остали су, како веле, равноправни и сви раде све. Још од Нове године температура се не диже изнад минус седам степени, а ноћу је углавном око минус 18. Већина опреме је под отвореним небом или на промаји. Ради се у две смене по 12 сати, а највећи проблем је замрзавање пратеће арматуре, јер је погон још у изградњи па нису уграђени планирани грејачи и изолација. Када се изграде планирани капацитети, Србија ће имати не само довољне резерве гаса већ ће га претећи и за извоз.