Светски дан борбе против дијабетеса обележава се сутра

Светски дан борбе против шећерне болести, односно дијабетеса, обележава се сутра кампањом „Дијабетес и благостање на радном месту"

Фокус кампање Светског дана дијабетеса ове године је благостање оболелих од дијабетеса на радном месту због чега су организације које се баве шећерним болестима позвале послодавце и запослене широм света да се боље упознају са потребама оболелих и покрену промену за бољи живот са дијабетесом на радном месту. 

Идеја је да се створи такво радно окружење које ће пружити подршку и оснажити особе које живе са дијабетесом због тога је слоган овогодишње кампање "Упознај се са дијабетесом и учини више за оболеле на радном месту".

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут" саопштио је данас податке за 2025. годину који показују да 589 милиона људи у свету има дијабетес, а да је две трећине њих радно активно становништво.

Такође, наводе да приближно једна половина оболелих ни не зна да има дијабетес, те да код њих болест још није откривена, услед благе и често непрепознате симптоматологије, а те особе су посебно изложене ризику од компликација дијабетеса.

Процењује се да у Србији приближно 440.000 особа живи са дијагнозом дијабетеса, а потенцијално још 246.000 особа нема постављену дијагнозу шећерне болести, односно не зна да има дијабетес.

Осим тога, наводе да три од четири оболелих је имало или има неки облик анксиозности, депресије или други поремећај менталног здравља због дијабетеса, док четири од пет оболелих је због дијабетеса доживело синдром сагоревања на раду.

Батут указује да особе са дијабетесом су због своје болести и активности повезаних са контролом дијабетеса изложене бројним изазовима на радном месту и да се оне свакодневно труде да успоставе баланс између својих здравствених потреба и онога што се на послу од њих очекује због чега су често присиљене да крију или не говоре отворено о свом здравственом стању.

Батут додаје да одсуство подршке утиче на ментално благостање оболелих, на њихово напредовање у каријери и комплетан живот оболеле особе и истиче да је здраво и безбедно радно окружење предуслов за очување здравља појединца.

Одсуство могућности за физичку активност, избор здраве хране и подршке менталном благостању на послу је посебно штетно за оболеле од дијабетеса, али и за особе у ризику за настанак дијабетеса и других незаразних болести.

Батут наводи да би едукација послодаваца и запослених о дијабетесу допринела елиминацији бројних заблуда у вези са дијабетесом и стварању радног окружења у којем дијабетес не би више био извор стигматизације, дискриминације и стреса за оболеле од дијабетеса.

Поред тога, јачање свести и разумевања за потребе оболелих од дијабетеса допринело би да се особе са дијабетесом осећају безбедно, вредновано и оснажено за напредовање у послу – а да при том не угрозе своје здравље.

„Из тог разлога, послодавци треба да предузму додатне мере за стварање здравог радног окружења и подршку оболелим особама и онима у ризику за настанак дијабетеса", наводи се у саопштењу Батута.

Градски завод за јавно здравље Београд у свом саопштењу наводи да ширење свести о друштвеном и личном значају шећерне болести тежи да резултира у постављању кључних питања, на првом месту значајних за пацијенте и њихове породице, а у ширем контексту и за оне социјалне ситуације у којима се у пуној мери могу испољити изазови свакодневице за особе које живе са дијабетесом. 

„Конкретни примери мера које могу побољшати положај особа са дијабетесом у радном окружењу: омогућити адекватне услове за рад (доступност воде, хране и радне паузе), обучити особље за пружање прве помоћи у случају хитних стања повезаних са шећерном болешћу, развијати подржавајуће окружење без стигматизације, омогућити флексибилне радне распореде, пружити адекватну психолошку подршку запосленима, обезбедити здраве ужине, организовати едукације на тему шећерне болести", наводи се у саопштењу.

Градски завод за јавно здравље Београд указује на податке из Истраживања здравља становништва Србије за 2019. годину који кажу да је 8,3 одсто старијих од 20 година изјавило да има шећерну болест, што представља пораст у односу на истраживање из 2006. године, када је овај удео износио 5,3 одсто. 

Велики јавноздравствени значај придаје се типу 2 дијабетеса, који се среће код више од 90 одсто свих болесника са шећерном болешћу, а спречавање развоја типа 2 дијабетеса може се постићи једноставним интервенцијама у животном стилу, и у том смеру циљеви сваког појединца треба да буду достизање и одржавање здраве телесне масе, физичка активност, здрава исхрана, престанак или незапочињање пушења.

„Искуства из света наглашавају да је за постизање трајних резултата на нивоу популације потребно спровести акцију на више нивоа, у оквирима целог друштва, посветити пажњу захтевима различитих популационих група, адекватно програмски циљати популације у високом ризику као и општу популацију са нижим ризиком за развој шећерне болести", наводи се у саопштењу.

Светски дан дијабетеса (СДД) се обележава сваког 14. новембра, на дан када је рођен Фредерик Бантинг, научник који је са Чарлсом Бестом 1922. године открио инсулин. 

Обележавање овог датума покренуле су Међународна дијабетес федерација (МДФ) и Светска здравствена организација (СЗО) 1991. године, а 2006. године СДД је званично постао Дан Уједињених нација (Резолуција УН-а 61/225).

Овај дан представља највећу кампању подизања свести о дијабетесу и његовим факторима ризика, значају његове превенције и квалитетне дијабетолошке здравствене заштите у целини, као и о свим изазовима којима су изложени оболели од дијабетеса. 

То је и прилика да се сви заинтересовани (оболели од дијабетеса, здравствени радници, доносиоци одлука и целокупна светска јавност) уједине око питања од највећег значаја за оболеле од дијабетеса и предузму одговарајуће активности.

Шећерна болест представља једну од најзначајнијих хроничних незаразних болести нашег доба, са растућим утицајем на друштва и здравствене системе. 

Оптерећење дијабетесом у свету показује растући тренд током претходних деценија – у периоду 1980-2014 године, а у периоду од 20 посматраних година (2000-2019), опажа се и пораст смртности од дијабетеса од  три одсто, те је тако укупно, на нивоу света, број особа умрлих од дијабетеса износио 1,5 милиона у 2019. години, чему се може додати и 460.000 смртних исхода од бубрежних болести које су наступиле као последица дијабетеса.