Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОНЗИЛИЈУМ

Да ли нас чека јачи удар грипа

Треба избегавати загушљиве просторије и масовна окупљања, држати главу барем метар од саговорника, редовно прати или дезинфиковати руке, али се и вакцинисати
Да ли нас чека јачи удар грипа
Зоран Радовановић (Фото лична архива)

У Србији је почетком новембра забележено 6.230 случајева обољења сличних грипу. Највећи број оболелих је у узрасној групи до четири године, а затим код оних који имају од пет до 14 година. Показатељи географске раширености указују да се и даље детектују спорадични, лабораторијски потврђени случајеви, интензитет клиничке активности је на основном нивоу (испод дефинисаног епидемијског прага), а тренд инциденције је стабилан. Лабораторијски су доказани вируси типа А(Х1)пдм09, АХ3, Б и А (нетипизирани).

У појединим европским медијима појавиле су се информације да нас чека велика епидемија грипа ове сезоне, а питање је могу ли стручњаци то да предвиде?

Епидемиолог професор др Зоран Радовановић истиче да нико не зна унапред како ће протећи предстојећа сезона грипа.

– Могућа су изненађења, било да сој од кога смо страховали нагло почне да губи снагу, као тајфун када с мора зађе дубље у копно, било да се накнадно појави мутант који ће наше пророчанство учинити смешним. Постоје, ипак, неки наговештаји који нам помажу да претпоставимо каква нас зима очекује. Ти наговештаји дају извесне основе да се забринемо. Прво, вируси грипа се стално мењају, али прошлог јуна јавила се – међу многим другима – варијанта са седам тачкастих мутација на штапичастом протеину подтипа А/Х3. Она се доживљава као потенцијална претња. Друго, за оријентацију нам служи силина претходног епидемијског таласа на јужној хемисфери. У Аустралији се управо завршила сезона грипа, а саопштено је да је друга по јачини у протеклој деценији. Треће, искуство нас учи да бурније протиче сезона грипа која почиње неуобичајено рано. У Јапану су приступили затварању школа пре половине октобра, месец и по дана раније него што је то тамо уобичајено (у тој далекој земљи учесталије оболевање од грипа бележи се обично бар месец дана раније него код нас) – нагласио је др Радовановић.

Он напомиње поводом написа у иностраним медијима о могућој већој епидемији грипа да се разликује њихово тумачење, и то не толико директно између стручњака када их саопштавају, колико у процесу њиховог преношења од извора до извора. По њему, тај процес подсећа на систем – покварених телефона.

– Изјаве британских стручњака своде се на констатацију да овогодишња сезона грипа може да буде „јача” од просечне. То у основи значи да број умрлих у њиховој земљи можда неће бити 8.000, као прошле године, већ рецимо 10.000 или 12.000. Међутим, код нас је стечен утисак да ће умирати много више људи него ранијих сезона.

Такве погрешне представе треба одмах сузбијати, јер неиспуњена очекивања – било да опасност потценимо, било да је преценимо – касније увек дођу на наплату утолико што се губи поверење народа у здравствени систем. Ако плашимо људе масовним умирањем – када томе време није – они ће на пролеће да се запитају шта би са најављеним помором. Следећи пут када упозоримо на разорну епидемију која је заиста у налету, они ће остати пасивни – упозорава др Радовановић.

Како се заштитити? Грип и ковид су по начину преношења врло сличне болести. То значи да све што је важило у време пандемије ковида може и треба да се примењује и када запрети грип, каже наш саговорник. Треба, дакле, избегавати загушљиве просторије и масовна окупљања, држати главу – кад год се може – барем метар од саговорника, редовно прати или дезинфиковати руке…

– Поред тих општих мера, важна је вакцинација, као специфична мера заштите. Вакцина против грипа се не убраја у боље вакцине. Не може увек да спречи оболевање, као вакцина против тетануса. Деси се да се оболи, мада је вероватноћа мања него за невакцинисане, али је битно да она знатно смањује ризик од хоспитализације, доспевања на механичку вентилацију и умирања. Можемо да се ослонимо и на лекове. Некада ефикасан амантадин више не делује на тип А вируса грипа. Многима је одраније познат тамифлу. Код нас је одобрена и хофлуза, која се пије само у једној дози, али је четвороструко скупља од тамифлуа, а ни он, са око 3.000 динара по паковању, није јефтин. Оба лека се издају на рецепт и делују ако се узму у првих 48 сати по почетку болести, али што раније то боље – каже др Радовановић.

Боравак у колективу, било да је дечји вртић, школа, касарна, радионица било заједничка канцеларија, неминовно носи са собом повећан ризик од заражавања. Што је више људи и што је контакт међу њима ближи, већа је вероватноћа да бар неко буде заражен и да вирусе расејава око себе.

– Разређен смештај и редовно проветравање помажу да се безбедније прогура сезона грипа. Искуство са Далеког истока показује да је и ношење маске ефикасна мера заштите, али она у нашој средини, нажалост, није социјално прихваћена – додаје наш саговорник.

Тема ових дана је и птичји грип. Становник америчке савезне државе Вашингтон хоспитализован је након што је заражен сојем Х5Н5 птичјег грипа, а према доступним подацима, реч је о првом потврђеном случају инфекције овим сојем код људи. Особа је имала живину која је била у контакту са дивљим птицама, па се претпоставља да је зараза потекла од домаћих или дивљих птица, док је истрага у току. Ово је први случај заражавања људи птичјим грипом у САД од фебруара.

– Доскоро је изгледало да је највећа претња Х5Н1. Са Х5Н5 је слична ситуација, као и са другим птичјим сојевима (Х7Н7, Х7Н9...). Сви они су потенцијална претња. Потребне су им само мутације које ће да их учине преносивијим на људе. Не може да се предвиди да ли ће и када ће то да се деси. Зато се спроводе радикалне мере када се јави зараза међу домаћим перадима, најчешће међу птицама пловушама – закључио је др Радовановић.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.