Da li nas čeka jači udar gripa

U Srbiji je početkom novembra zabeleženo 6.230 slučajeva oboljenja sličnih gripu. Najveći broj obolelih je u uzrasnoj grupi do četiri godine, a zatim kod onih koji imaju od pet do 14 godina. Pokazatelji geografske raširenosti ukazuju da se i dalje detektuju sporadični, laboratorijski potvrđeni slučajevi, intenzitet kliničke aktivnosti je na osnovnom nivou (ispod definisanog epidemijskog praga), a trend incidencije je stabilan. Laboratorijski su dokazani virusi tipa A(H1)pdm09, AH3, B i A (netipizirani).

U pojedinim evropskim medijima pojavile su se informacije da nas čeka velika epidemija gripa ove sezone, a pitanje je mogu li stručnjaci to da predvide?

Epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović ističe da niko ne zna unapred kako će proteći predstojeća sezona gripa.

– Moguća su iznenađenja, bilo da soj od koga smo strahovali naglo počne da gubi snagu, kao tajfun kada s mora zađe dublje u kopno, bilo da se naknadno pojavi mutant koji će naše proročanstvo učiniti smešnim. Postoje, ipak, neki nagoveštaji koji nam pomažu da pretpostavimo kakva nas zima očekuje. Ti nagoveštaji daju izvesne osnove da se zabrinemo. Prvo, virusi gripa se stalno menjaju, ali prošlog juna javila se – među mnogim drugima – varijanta sa sedam tačkastih mutacija na štapičastom proteinu podtipa A/H3. Ona se doživljava kao potencijalna pretnja. Drugo, za orijentaciju nam služi silina prethodnog epidemijskog talasa na južnoj hemisferi. U Australiji se upravo završila sezona gripa, a saopšteno je da je druga po jačini u protekloj deceniji. Treće, iskustvo nas uči da burnije protiče sezona gripa koja počinje neuobičajeno rano. U Japanu su pristupili zatvaranju škola pre polovine oktobra, mesec i po dana ranije nego što je to tamo uobičajeno (u toj dalekoj zemlji učestalije obolevanje od gripa beleži se obično bar mesec dana ranije nego kod nas) – naglasio je dr Radovanović.

On napominje povodom napisa u inostranim medijima o mogućoj većoj epidemiji gripa da se razlikuje njihovo tumačenje, i to ne toliko direktno između stručnjaka kada ih saopštavaju, koliko u procesu njihovog prenošenja od izvora do izvora. Po njemu, taj proces podseća na sistem – pokvarenih telefona.

– Izjave britanskih stručnjaka svode se na konstataciju da ovogodišnja sezona gripa može da bude „jača” od prosečne. To u osnovi znači da broj umrlih u njihovoj zemlji možda neće biti 8.000, kao prošle godine, već recimo 10.000 ili 12.000. Međutim, kod nas je stečen utisak da će umirati mnogo više ljudi nego ranijih sezona.

Takve pogrešne predstave treba odmah suzbijati, jer neispunjena očekivanja – bilo da opasnost potcenimo, bilo da je precenimo – kasnije uvek dođu na naplatu utoliko što se gubi poverenje naroda u zdravstveni sistem. Ako plašimo ljude masovnim umiranjem – kada tome vreme nije – oni će na proleće da se zapitaju šta bi sa najavljenim pomorom. Sledeći put kada upozorimo na razornu epidemiju koja je zaista u naletu, oni će ostati pasivni – upozorava dr Radovanović.

Kako se zaštititi? Grip i kovid su po načinu prenošenja vrlo slične bolesti. To znači da sve što je važilo u vreme pandemije kovida može i treba da se primenjuje i kada zapreti grip, kaže naš sagovornik. Treba, dakle, izbegavati zagušljive prostorije i masovna okupljanja, držati glavu – kad god se može – barem metar od sagovornika, redovno prati ili dezinfikovati ruke…

– Pored tih opštih mera, važna je vakcinacija, kao specifična mera zaštite. Vakcina protiv gripa se ne ubraja u bolje vakcine. Ne može uvek da spreči obolevanje, kao vakcina protiv tetanusa. Desi se da se oboli, mada je verovatnoća manja nego za nevakcinisane, ali je bitno da ona znatno smanjuje rizik od hospitalizacije, dospevanja na mehaničku ventilaciju i umiranja. Možemo da se oslonimo i na lekove. Nekada efikasan amantadin više ne deluje na tip A virusa gripa. Mnogima je odranije poznat tamiflu. Kod nas je odobrena i hofluza, koja se pije samo u jednoj dozi, ali je četvorostruko skuplja od tamiflua, a ni on, sa oko 3.000 dinara po pakovanju, nije jeftin. Oba leka se izdaju na recept i deluju ako se uzmu u prvih 48 sati po početku bolesti, ali što ranije to bolje – kaže dr Radovanović.

Boravak u kolektivu, bilo da je dečji vrtić, škola, kasarna, radionica bilo zajednička kancelarija, neminovno nosi sa sobom povećan rizik od zaražavanja. Što je više ljudi i što je kontakt među njima bliži, veća je verovatnoća da bar neko bude zaražen i da viruse rasejava oko sebe.

– Razređen smeštaj i redovno provetravanje pomažu da se bezbednije progura sezona gripa. Iskustvo sa Dalekog istoka pokazuje da je i nošenje maske efikasna mera zaštite, ali ona u našoj sredini, nažalost, nije socijalno prihvaćena – dodaje naš sagovornik.

Tema ovih dana je i ptičji grip. Stanovnik američke savezne države Vašington hospitalizovan je nakon što je zaražen sojem H5N5 ptičjeg gripa, a prema dostupnim podacima, reč je o prvom potvrđenom slučaju infekcije ovim sojem kod ljudi. Osoba je imala živinu koja je bila u kontaktu sa divljim pticama, pa se pretpostavlja da je zaraza potekla od domaćih ili divljih ptica, dok je istraga u toku. Ovo je prvi slučaj zaražavanja ljudi ptičjim gripom u SAD od februara.

– Doskoro je izgledalo da je najveća pretnja H5N1. Sa H5N5 je slična situacija, kao i sa drugim ptičjim sojevima (H7N7, H7N9...). Svi oni su potencijalna pretnja. Potrebne su im samo mutacije koje će da ih učine prenosivijim na ljude. Ne može da se predvidi da li će i kada će to da se desi. Zato se sprovode radikalne mere kada se javi zaraza među domaćim peradima, najčešće među pticama plovušama – zaključio je dr Radovanović.