Причице које повезују различите културе

Истакнути говорници и мудраци често користе анегдоте и причице како би повезали наизглед врло удаљена мишљења или ставове. Кинески лидер Си Ђинпинг је управо познат по својим причицама изговореним у различитим приликама на међудржавним сусретима, на конференцијама или записаних у новинским чланцима. Причом о Алибабиној пећини и Пандориној кутији, првој у другој књизи Си Ђинпинга „Приче и казивања”, објављеној у библиотеци „Албатрос”, издавачке куће „Албатрос плус” из Београда, у свом уводном говору на годишњем састанку Светског економског форума 2017. године, Си бриљантно објашњава како је глобализација, која је виђена као Алибабина пећина која свима нуди богатство и моћ, постала за многе Пандорина кутија из које су у свет излетела многе недаће и многа зла.

Си Ђинпинг се представља читаоцима као врстан зналац кинеске историје и кинеске културе, али такође и као познавалац светске књижевности и филозофије. Си је као младић од петнаест година, као син оца проглашеног народним непријатељем у Културној револуцији, послат у једно забачено пустињско село на северозападу Кине. Ту се суочио са екстремним сиромаштвом, са оскудицом хране, одеће, воде. Од тада је свој живот посветио искорењивању сиромаштва и несумњиво је један од најзаслужнијих за невиђено брз развој Кине од једне сиромашне и заостале земље до друге (или, чак, по многима прве) економије света. За седам година колико је провео у том селу, својим изузетним трудом, успео је да село преобрази из корена, што му је омогућило да се прихвати његова молба за упис на универзитет.

Данас у том селу, уместо у земуницама, мештани станују у удобним кућама са приступом интернету, а село је повезано добрим путевима са околином. Сваки слободан тренутак провео је у читању и прикупљању знања, што ће га и довести до самог политичког врха Кине. Посебну пажњу посветио је проучавању прошлости, јер како он каже, „у свакој земљи на свету прошлост држи кључеве садашњости, а садашњост је увек укорењена у прошлости”. А тек онда када се утврди „из какве прошлости нека земља израста, ми можемо схватити зашто је она таква каква је, и тек онда можемо разумети у ком правцу се она креће”. Зато он прошлост непрекидно повезује са садашњошћу, користећи древне приче, казивања и историјске догађаје.

Књига је подељена на пет целина: „Судбина и заједничка прича”, „Приче о културном поверењу”, „Приче о друштвеном развоју”, „Приче о националном управљању” и „Приче моралног карактера”.

У седишту Уједињених нација у Женеви Си Ђинпинг је пре неколико година одржао предавање на тему „Изградња заједнице са заједничком будућношћу за човечанство” у којем је подсетио слушаоце на хипотезу Стивена Хокинга о паралелном универзуму. За сада, истакао је Си, постоји само једна Земља и она је заједнички дом читавог човечанства. Сијев план за изградњу заједнице са заједничком будућношћу човечанства наишао је на опште прихватање присутних и тај план је касније унет у резолуцију Савета безбедности Уједињених нација и у резолуцију Савета Уједињених нација за људска права. У говору на Конференцији о дијалогу азијских цивилизација, он је истакао да је Азија родно место људске цивилизације која настаје у сливовима река Тигар и Еуфрат и Инда, Ганга и Жуте реке. У том говору он је сумирао азијску цивилизацију на три нивоа: порекло азијске цивилизације, достигнућа азијске цивилизације и размена азијских цивилизација. И овде Си износи оно што је бит његове политичке филозофије, а то је међусобно прожимање, поштовање различитости и заједничка судбина човечанства.

За сваку од ових преко три стотине испричаних причица потребна је велика припрема, велико познавање, како кинеске културе и историје, тако и познавање других култура и других цивилизација. Читалац ће у овој књизи наићи на бројне недовољно познате црте кинеске цивилизације, што му омогућава боље разумевање брзог кинеског изласка на светску сцену.