Простор речите демографске тишине

У организацији Географског института „Јован Цвијић” САНУ и Факултета безбедности БУ, у Београду је одржана научна конференција под називом „Трансформација простора Копнене зоне безбедности”. На овом скупу представљене су анализе географа, стручњака за безбедност, демографа, просторних планера, војних експерата, хидролога и картографа, које су и публиковане у истоименом зборнику.

У фокусу су биле појаве и процеси на подручју Копнене зоне безбедности, која се простире са обе стране 382 километра дуге административне линије између АП Косово и Метохија и централне Србије, на површини од 1.471 квадратног километра.

Популациони трендови, као један од најважнијих сегмената ове теме, обрађени су у раду „Демографска тишина у Копненој зони безбедности” ауторке Власте Кокотовић Каназир (Географски институт „Јован Цвијић” САНУ), из којег преносимо шири извод.

* * *

Демографски процеси унутар КЗБ карактеришу се дуготрајним и континуираним трендом смањења броја становника који је присутан више од шест деценија. Овај пад није само квантитативни индикатор демографског слабљења већ указује и на дубље структуралне трансформације као што су интензивна депопулација руралних подручја, миграциони токови ка урбаним срединама, као и трајан одлив младог и репродуктивно способног становништва. Копнена зона безбедности се у том смислу профилише као простор „демографског мировања” у којем преовлађују разуђене и старије заједнице, док економски и безбедносни фактори додатно убрзавају процес демографског пражњења.

Ипак, у појединим општинама, нарочито у оним етнички хетерогеним, приметан је известан степен демографске отпорности. Отпор се огледа у нешто повољнијим компонентама као што су више стопе фертилитета и присуство социјалне кохезије, који барем делимично успоравају негативне демографске трендове. Популациона динамика кретања броја становника на простору КЗБ указује на узнапредовалу фазу демографског урушавања, што прелази демографске оквире и утиче на домен економске, просторне и друштвене одрживости овог простора. Компоненте природног прираштаја (фертилитет и морталитет) имале су кључну улогу у обликовању демографске слике простора КБЗ. Током последње деценије уочљив је конзистентан тренд опадања стопа рађања, и то у готово свим општинама без обзира на доминантну етничку структуру становништва. Веће стопе традиционално су биле повезане са просторима на којима живе Албанци, Муслимани и Бошњаци. Ипак, подаци у периоду 2011. до 2023. године указују на наглашено снижавање наталитета у овим срединама, што упућује на то да је процес транзиције у фертилитету унутар ових популација протекао знатно интензивније у односу на остатак земље.

* * *

Природно кретање становништва последњих деценија суочава се са постепеним гашењем виталних демографских функција. Некадашња „жива периферија” високог наталитета постала је зона ниског фертилитета, негативног природног прираштаја и великих генерацијских празнина. Иако су општине у којима већински живе Албанци и Бошњаци донедавно представљале „демографске изузетке”, последњи подаци указују на њихово постепено приближавање моделу ниског рађања, који је карактеристичан за остатак Србије. Природни прираштај некада је био ослонац популационог раста на овом простору, а данас је један од најјаснијих показатеља демографске тишине и нестајања становништва. Промене у старосној структури становништва на простору КЗБ током последње две деценије недвосмислено указују на интензивно старење популације које се огледа у смањењу контигента младих и истовременом повећању удела старијих особа. Овај процес представља директну последицу вишедеценијског опадања стопе фертилитета, чак и у демографски млађим општинама као што су Прешево, Бујановац, Нови Пазар и Тутин. Анализа старосне структуре потврђује тесну везу између демографских структура и општих трендова демографске динамике. Продубљивање процеса старења у све шири просторни обухват, уз значајно смањење удела младих, представља типичан исход транзиције у рађању, који је у све већој мери присутан и у демографски виталнијим општинама.

На почетку посматраног периода (1961) удео младих (0–14 година) износио је 35,7 одсто. Највиши удео младог контигента забележен је у Тутину (44 процента), Новом Пазару (40,7 процената) и Прешеву (40 одсто), што је одражавало демографску виталност ових општина. Насупрот томе, најнижи удео младих евидентиран је у општинама Лесковац (29 одсто) и Врање (30,7 одсто). Према подацима пописа 2022. године, укупан контигент младих смањен је за 16 процената, што указује на изражен демографски заокрет. Смањење је регистровано у свим општинама на простору КЗБ, а посебно је изражено у Медвеђи, Прешеву, Рашкој и Куршумлији. Ове промене упућују на структурну деформацију која прати смањење наталитета, продубљивање процеса демографског старења.

Демографски притисак који је постојао у појединим подручјима традиционално високог наталитета током касних шездесетих и раних седамдесетих година 20. века био је резултат наглог повећања контигента младог становништва у условима ограничених економских и инфраструктурних капацитета. Како је реч о претежно руралним просторима, локалне привредне структуре нису биле у стању да обезбеде адекватну запосленост и животне услове за растућу популацију младих. Овај структурални дисбаланс условио је интензивна исељавања ка већим урбаним центрима, што је довело до постепеног напуштања ових простора.

Дугорочне последице оваквих миграционих образаца огледају се у данашњој старосној структури већине насеља на простору КЗБ. Високи удели старог становништва представљају доминантно обележје овог региона. Поређењем са подацима из 1961. године, када је удео старијих од 65 година износио 4,6 одсто, уочава се вишеструко повећање које према подацима последњег пописа износи 18,6 процената, што је и даље мање у односу на републички просек. Овакав проценат је пре свега резултат нижих вредности у општинама у којима живе претежно Албанци и Бошњаци попут Тутина, Новог Пазара, Прешева, Бујановца, где је процес старења донекле успорен услед доскорашњих високих стопа фертилитета.

Према коефицијенту зависности старијих још увек је доминација младог становништва присутна у насељима општина Бујановац, Нови Пазар, Прешево и Тутин. Важно је истаћи да је управо у овим насељима процес старења веома интензиван. С обзиром на све мањи обим „младог” контингента услед ниских стопа рађања и чињеницу да је реч претежно о руралним насељима, очекивано је да ће у одређеном временском периоду овај баланс бити нарушен у корист већег удела старијег становништва. Промене у старосној структури становништва на простору КЗБ сведоче о дубокој демографској трансформацији и постепеном преласку из некада „младог југа” Србије у зону демографског старења. Удео младих опада, док се број и удео старијег становништва континуирано повећавају, што је значајно ограничење за демографски развој. Иако се овај простор и даље издваја са повољнијом старосном структуром, посебно у општинама Тутин, Прешево и Нови Пазар, новији подаци указују на њихово приближавање моделу демографског старења, какав је у земљи и региону. На основу свега наведеног може се закључити да је старосна структура један од најпоузданијих показатеља дубине и интензитета демографских промена.

* * *

Да ли је могуће адекватно планирање и предузимање одређених мера за задржавање популације на простору Копнене зоне безбедности? Актуелни подаци указују да је овај простор у највећој мери демографски „девастиран”. Већина насеља је изразито мале популационе величине, доминантно старијег становништва без репродуктивног потенцијала. Ово се пре свега односи на општине у којима преовладава српско становништво. Неповољни демографски трендови изражени су и у општинама које показују повољније демографске прилике, код њих је примећено интензивирање негативних процеса (у свега неколико година број становника се значајно смањио, као и број живорођених). Дакле, без обзира на доминантну етничку структуру, простор КЗБ одликују неповољне демографске прилике са тенденцијом продубљивања процеса. Не очекује се да ће се поменути демографски процеси зауставити, нити можемо са сигурношћу знати којим интензитетом ће се одвијати. Стога је у наредном периоду неопходан системски приступ који обухвата демографску, економску и безбедносну сферу у циљу креирања мера које би допринеле очувању простора КЗБ, његових насеља и становништва и одрживом развоју овог граничног појаса. Овај простор иако демографски тих, остаје геополитички гласан. Управо зато разумевање његове демографске реалности представља предуслов за стабилност и дугорочну безбедност државе.