Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Планови за рафинерију – четврти покушај

Око 114 хектара обале Дунава код Смедерева деценијама маме потенцијалне инвеститоре за градњу енергетског прерађивачког постројења
Планови за рафинерију – четврти покушај
Фото О. М.

Смедерево – Најава градње кинеске рафинерије у Смедереву, која се чула ових дана, четврта је у последњих 17 година. А три од њих, рачунајући и ону од пре неколико дана, потичу од бившег председника Србије Томислава Николића, који сада председава Националним саветом за координацију сарадње с Русијом и Кином.

Влада Србије и „Чајна енерџи интернешенел груп” потписале су оквирни споразум о изградњи рафинерије и тај пројекат се води као пројекат од националног значаја, рекао је Николић 10. новембра након што је у његовој канцеларији потписан меморандум о разумевању у вези с потенцијалним пројектом изградње рафинерије нафте у Смедереву између представника компанија „Синопек инџиниринг груп” (СЕГ), „Чајна енерџи интернешенел груп” и „Орс ојл газ”. Оба документа потписана су истог дана, а Србија се обавезала да ће се рафинерија градити у слободној зони и да ће се, у складу са законом, омогућити све погодности, као и да неће бити кашњења администрације.

Реч је о истој парцели на обали Дунава код Смедерева од око 114 хектара, која је „у игри” за рафинерију још од 2008. године. Тада је смедеревска власт на челу са Демократском странком потписала Меморандум о разумевању с америчко-холандским конзорцијумом „Комико ојл”. Та идеја о рафинерији отишла је најдаље од свих потоњих – стигло се чак до уговора о закупу грађевинског земљишта на период од 99 година. Несуђена инвестиција изазвала је еколошко-политичке турбуленције у Смедереву – растурила је тадашњу владајућу коалицију, довела до расписивања локалног референдума и доспела до Врховног суда.

Тачка на ту причу стављена је 2013. године и таман кад су Смедеревци углавном заборавили на овај пројекат, у октобру 2018. Томислав Николић је саопштио да је о рафинерији у Смедереву разговарао с представницима „Орс ојл газа” и конзорцијумом фирми „Ихлас холдинг АС” из Турске, „Абсолут еколоџи” и „Епотос” из Русије. Тада је саопштено и да су представници турске компаније најавили да ће обавити разговоре с потенцијалним кинеским партнерима. Онда је уследило затишје све до јануара 2021, када Николић лансира вест о инвеститорима, али кинеским, спремним да улажу у погон за прераду нафте у Смедереву. Речено је тада да је инвестиција вредна 2,6 милијарди долара. Већ за април те године најављиван је почетак реализације пројекта, с оквирним роком од четири године за завршетак радова.

Нова најава стигла је у мају 2024. године из Националног савета за координацију сарадње с Русијом и Кином. Кинеска компанија „Чајна енерџи интернешенел груп” жели да гради постројење за прераду нафте и нафтних деривата у Смедереву, гласила је тада вест. Министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је и тада оквирни споразум с овом компанијом. Најављено је да ће нови погон производити деривате нафте у складу с највишим технолошким, еколошким и стандардима квалитета производа у ЕУ, те да ће капацитет будуће рафинерије бити до 100.000 барела дневно. Смедеревцима је потом градоначелница Јасмина Војиновић саопштила да је реч о директној кинеској инвестицији од око 2,4 милијарде евра, као и да ће у рафинерији бити директно ангажовано 700 радника, а посредно око 2.400 људи.

Од тада се ништа више није чуло до овог тренутка и садашње четврте најаве градње рафинерије. Грађани Смедерева, које одавно припада трећој, најгорој категорији квалитета ваздуха, што се махом приписује индустрији, највише железари, необично су тихо реаговали ових дана, за разлику од ранијих година кад су се противили рафинерији, чак и протестима. Многи кажу да су већ уморни од најава, а неки верују да ће и ова најновија имати исту судбину као претходне.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.