Домаћи задаци једне учитељице

Зрењанин – Александра Вуковојац, учитељица у зрењанинској Основној школи „Вук Караџић”, недавно je добила највеће овдашње признање – годишњу Награду града Зрењанина. Осим што сјајно ради свој посао, помогла је да двоје њених ученика спасу вид.

Каже да рад с малишанима није лак, али јој причињава задовољство. Бори се за свако дете: „Није довољно предавати и испитивати. Многи наставници кад одложе дневник у ормар у зборници мисле да су завршили посао. Ја се тако не понашам. Желим да их упознам, а када схватим да имају неки проблем, немам мира док га не решим. Своје ђаке често обилазим и у њиховим домовима“.

Тако је уочила да десетогодишњи Данко, коме је постала старешина у трећем разреду, пошто је заменила једну колегиницу, слабо види и да се изузетно напреже да би могао да прати наставу. Сама је заказала прегледе код лекара, а са локалним листом успела да организује акцију за прикупљање донација за лечење. Дечак је ишао у Клинички центар у Љубљани, а потом на операцију у чувену руску Калугу. Учитељица је водила целу акцију, отварала жиро-рачуне, уговарала термине. Родитељи нису знали сами, новца нису имали. Данко се успешно лечио, повратио му се вид, па је касније ишао и у школу цртања. Захваљујући њеним додатним часовима надокнадио је заостало градиво, завршио основну и средњу школу. Сада је већ одрастао и живи као и сви његови вршњаци.

Милицу је добила у првој години њеног школовања. Била је као и Данко са веома слабим видом и боловала је од миопије, болести очију од које, ако се не лечи, дете може да ослепи. Родитељи су јој избеглице из Лике. Имали су новца да плате само први преглед.

– Када сам их обилазила, Миличина мајка је само плакала и туговала што ни она ни супруг немају стални посао, да би дигли кредит за лечење – прича учитељица која је поново обавила највећи део посла. Сакупила је прилоге, међу којима је била и помоћ из три манастира СПЦ из ваљевског краја, а на прикупљању се ангажовао и владика Милутин Кнежевић. Милицу су оперисали руски лекари у Београду. Да није било операције она би ослепела, рекли су стручњаци. Због сакупљања помоћи за децу зрењанинска учитељица је отворила многа врата. Сматра да је то њен домаћи задатак.

– Школа је врло важна, она је више од учења, учитељи треба да дају више од предавања – истиче Александра.