Јавна државна предузећа деценијама су била место у коме су руководиоци имали високе плате које понекад нису пратиле резултате пословања, али и бројне додатке и накнаде. Често се дешавало да директори фирми које послују у губицима имају примања на нивоу најплаћенијих менаџера у приватном сектору. Без јасних ограничења, зараде су се формирале на основу одобрења надзорних одбора или министарстава, што је отварало простор за злоупотребе. Стога је Влада Србије недавно усвојила нову уредбу којом детаљно регулише висину зарада и накнада за челнике и чланове управљачких тела у предузећима у државном власништву.

Ова мера има циљ да смањи прекомерна примања и повећа транспарентност у управљању јавним ресурсима. Нови прописи се односе на све органе друштава капитала која су у власништву државе, укључујући представнике државе у скупштинама фирми, чланове надзорних одбора, као и директоре и генералне директоре државних компанија. Три су критеријума обрачуна примања: висина зарада и накнада руководилаца биће одређивана на основу испуњавања законских обавеза, остварења општих годишњих циљева компаније, финансијског стања друштва капитала.

Да плата убудуће не треба да буде само слово на папиру, него нешто за шта треба озбиљно да се ради како би се спречила прекомерна примања и повећала транспарентност, сматра проф. Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду, поздрављајући нову уредбу.

– Ова уредба то доноси, колико схватам, што је добра ствар. Крајње је време и било да држава реши таква питања. Јер некад ми се чини да се изабере неко на такву позицију да би му се учинило, а не зато што је стручан и зато што озбиљно може помоћи у раду неког, на пример, одбора. Зато верујем да ове промене воде ка уређењу те области – каже проф. Савић, сматрајући да држава треба да, ако већ није, ограничи чланство у управним одборима.

– Јер, примера ради, имамо људе који немају један дан искуства сарадње у банкама, а деценијски су чланови у таквим управном одбору – додаје он.

С тим у вези, он објашњава разлику између управног и надзорног одбора који је обухваћен овом уредбом.

– Надзорни одбор је неко ко у ствари прати активности фирме, односно контролише кретање новца. Практично надзире пословање фирме, док управни одбор доноси одлуке. Такође, надзорни одбор је неко ко сигнализира управном одбору или руководству, не само директору, да је нешто кренуло по лошем – истиче проф. Савић.

Да је владина уредба била неопходна, јер уводи ред и одговорност, сматра и Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.

– Смањује простор за злоупотребе, успоставља системске границе и враћа фокус на резултате, а не на привилегије. Јер, ако нема доприноса, онда не треба очекивати ни плату, а уколико неко не учествује у раду, не треба да прима зараду или бонус за то неучествовање. Ја увек гласам за то да неко мора да заради оно што прима – сматра Атанацковић, додајући да напросто није добро, нити фер да се неко постави у неки одбор или на сличну позицију у предузећу, како би се само попунио број таквих позиција.

– То нажалост имамо годинама као неку традицију која би сада могла да буде искорењена – додаје он.

Плате директора постају ограничене

У једнодомним друштвима капитала, представници у скупштини не могу примати накнаду већу од 90 одсто просечне зараде у тој фирми. У дводомним друштвима, граница је нижа: чланови – до 80 одсто просечне зараде. Уредба предвиђа санкцију: онај ко неоправдано често изостаје са седница губи право на накнаду. Чланови надзорних одбора у државним фирмама могу примати максимално онолико колика је просечна зарада у фирми.

Председник надзорног одбора може добити „симболично” повећање до 10 одсто више од тога износа. Плате директора су ограничене у односу на „највишу јавну” (државну) плату. Директор великог друштва може имати до 90 одсто максималне јавне плате, док руководиоци у средњим државним фирмама могу зарадити до 80 одсто, у малим до 70 процената, а у микро друштвима до 62 одсто. Постоји могућност бонуса, али врло ограниченог, па ако фирма испуни или премаши годишње циљеве, директор може добити највише 10 одсто више од допуштеног износа. Бонус није аутоматски – повећање мора бити засновано на мерљивим резултатима и одобрено од посебне комисије која прати циљеве фирми.