Осмо­лет­ка „Сте­ван Сре­мац” обе­ле­жи­ла Дан шко­ле

У До­му кул­ту­ре у До­ба­нов­ци­ма све­ча­но је обе­ле­жен Дан Основ­не шко­ле „Сте­ван Сре­мац”. Том при­ли­ком на­гра­ђе­ни су уче­ни­ци ко­ји су оства­ри­ли за­па­же­не ре­зул­та­те на школ­ским так­ми­че­њи­ма и кон­кур­си­ма. Ди­рек­тор­ка шко­ле Вeнера Ри­стић че­сти­та­ла је ђа­ци­ма, ро­ди­те­љи­ма, на­став­ни­ци­ма и свим за­по­сле­ни­ма Дан шко­ле, ис­ти­чу­ћи ва­жност кон­ти­ну­и­ра­ног ра­да и по­све­ће­но­сти у обра­зов­ном про­це­су.

Све­ча­но­сти су при­су­ство­ва­ли и пред­став­ни­ци Град­ске оп­шти­не Сур­чин, ко­ја пру­жа по­др­шку ра­ду шко­ле и ње­ним ак­тив­но­сти­ма. Про­сла­ва је упот­пу­ње­на ђач­ким кул­тур­но-умет­нич­ким про­гра­мом.

Шко­ла но­си име ака­де­ми­ка Сте­ва­на Срем­ца (Сен­та, но­вем­бар 1855 – Со­ко­ба­ња, ав­густ 1906) ко­ји је је­дан од нај­зна­чај­ни­јих и нај­чи­та­ни­јих срп­ских ре­а­ли­стич­ких пи­са­ца. Ге­не­ра­ци­је ђа­ка и на­став­ни­ка не­гу­ју се­ћа­ње на лик и де­ло ове ис­так­ну­те лич­но­сти.

За­ни­мљи­во­сти ко­је се ти­чу исто­ри­ја­та шко­ле, а де­ли­мич­но и на­се­ља, при­ку­пље­не су за­хва­љу­ју­ћи ис­тра­жи­ва­њи­ма ар­хив­ског струч­ња­ка из Срем­ских Кар­ло­ва­ца Сре­те Пе­ци­њач­ког, ко­ји је 1979. го­ди­не пре­дао осмо­лет­ки ори­ги­на­лан ру­ко­пис ле­то­пи­са шко­ле у До­ба­нов­ци­ма. Ови за­пи­си на­ла­зе се у исто­ри­ја­ту шко­ле об­ја­вље­ном на ње­ном сај­ту.

До­ба­но­вач­ка шко­ла пр­ви пут је отво­ре­на за вре­ме ми­тро­по­ли­та Ви­ћен­ти­ја Јо­ва­но­ви­ћа, 1735/36. школ­ске го­ди­не, и нај­ве­ћим де­лом фи­нан­си­ра­ла ју је срп­ска пра­во­слав­на цр­кве­на оп­шти­на. Пр­ви учи­те­љи би­ли су све­ште­ни­ци. Та­ко је за­бе­ле­же­но да је 1753. го­ди­не шко­лу по­ха­ђа­ло 19 уче­ни­ка чи­ји је ма­ги­стер био Је­врем Бог­да­нов.

Основ­на књи­га ма­лих срп­ских шко­ла до 1727. го­ди­не, а по се­ли­ма и до 1734, био је „Бу­квар” Ки­при­ја­на Ра­ча­ни­на ко­ји се пре­пи­си­вао, а до 1767. го­ди­не ко­ри­стио се ру­ски „Бу­квар” Про­ко­по­ви­ћа, док је пр­ви срп­ски „Бу­квар” За­ха­ри­ја Ор­фе­ли­на штам­пан 1767. го­ди­не у Мле­ци­ма и зна­чио је ве­ли­ки ко­рак на­пред у на­ста­ви и обра­зо­ва­њу пра­во­слав­них Ср­ба уоп­ште.

С об­зи­ром на то да је раз­вој школ­ског жи­во­та у ве­зи и са раз­во­јем на­се­ља, ва­жно је по­ме­ну­ти да се До­ба­нов­ци пр­ви пут по­ми­њу 1404. го­ди­не, док нај­ста­ри­ји по­да­ци о овом ме­сту по­ти­чу из 16. ве­ка. Ти по­да­ци до­ка­зу­ју да су До­ба­нов­це на­ста­њи­ва­ли ис­кљу­чи­во Ср­би чи­ји је све­ште­ник био поп Осто­ја. У то вре­ме ови кра­је­ви су би­ли под тур­ском вла­шћу. Аустри­јан­ци су 1716. го­ди­не за­у­зе­ли ис­точ­ни Срем и њи­хо­ва власт тра­је до за­вр­шет­ка Пр­вог свет­ског ра­та.

По­што су До­ба­нов­ци око 1770. го­ди­не би­ли гра­ни­чар­ско се­ло, шко­ла је у пот­пу­но­сти би­ла ве­ро­и­спо­вед­на и о њој је бри­ну­ла ис­кљу­чи­во цр­ква. Као ве­ће на­се­ље До­ба­нов­ци су 1775/76. го­ди­не до­би­ли „чет­но-три­ви­јал­ну” шко­лу са не­мач­ким на­став­ним је­зи­ком, али су је по­ха­ђа­ла ис­кљу­чи­во срп­ска де­ца, док се на­ста­ва одр­жа­ва­ла на срп­ском је­зи­ку. Ду­жност школ­ских управ­ни­ка оба­вља­ли су офи­ци­ри или под­о­фи­ци­ри. У то вре­ме учи­тељ је био Ла­зар Бо­јић, син по­па Ва­си­ли­ја.

По­сто­је­ћа шко­ла адап­ти­ра­на је 1830. го­ди­не и на­ла­зи­ла се од­мах до цр­кве у Зе­мун­ској ули­ци. Град­ња но­ве школ­ске згра­де на пла­цу на ко­ме се на­ла­зе и да­на­шњи школ­ски објек­ти по­че­ла је 1877/88. го­ди­не.

По за­вр­шет­ку Дру­гог свет­ског ра­та шко­ла је јед­но вре­ме ра­ди­ла као ни­жа гим­на­зи­ја, а ка­сни­је као осмо­лет­ка. Рад ове обра­зов­не уста­но­ве од­ви­јао се у ску­че­ном про­сто­ру згра­де из­гра­ђе­не 1890. го­ди­не. Због то­га је школ­ске 1964/65. го­ди­не из­гра­ђе­на но­ва згра­да. Школ­ска згра­да из 1890. го­ди­не мо­ра­ла је да бу­де сру­ше­на због до­тра­ја­ло­сти па је 1988. го­ди­не по­че­ла из­град­ња објек­та са 10 учи­о­ни­ца. У то вре­ме ди­рек­тор шко­ле је био Пе­тар Шо­јић. По­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка за­вр­шен је обје­кат но­ве згра­де по­ве­зан па­са­ре­лом са објек­том из­гра­ђе­ним 1964. го­ди­не.