Анатомија изопачене правде

2005: У марту, мајка једне четрнаестогодишње девојчице пријавила је полицији да је њену ћерку у својој вили у Палм Бичу (Флорида) злостављао тада педесетдвогодишњи Џефри Епстајн, бизнисмен контроверзне биографије, познат по разгранатим приватним и пословним везама са утицајним и познатим личностима. Тиме је започела истрага током које су федерални службеници идентификовали 36 девојака за које се сумња да их је Епстајн сексуално злостављао или подводио. Неке од њих су биле млађе од 15 година, а многе су потицале из социјално и материјално угрожених породица.

2006: Полиција Палм Бича је у мају поднела оптужни предлог за пет кривичних дела, од којих се најтежа инкриминација односила на сексуалну злоупотребу малолетница. У јулу, ФБИ је покренуо истрагу овог случаја, под кодним називом „Operation Leap Year”, током које идентификује више десетина могућих жртава.

2007: Почетком године федерални тужилац Александер Акоста (касније Трампов министар рада) са Епстајном је тајно преговарао о закључењу споразума о признању кривице. По слову споразума, окривљени добија благу казну, без федералне оптужнице и без суђења.

2008: У складу са споразумом с тужиоцем Акостом, Џефри Епстајн је 30. јуна пред државним судом Флориде признао кривицу за подвођење детета ради проституције и за навођење на проституцију. Осуђен је на 18 месеци затвора и регистрован као сексуални преступник. Од досуђене казне одслужио је свега 13 месеци, и то у режиму који је подразумевао привилегију „изласка због пословних обавеза” у трајању од 12 сати дневно, шест дана у недељи.

2015: Жртве узвраћају ударац: једна од њих, Вирџинија Џуфре, поднела је тужбу против британског принца Ендруа, наводећи да ју је од марта 2001. сексуално злостављао у више наврата док је била млађа од 18 година, као и да је била жртва сексуалне трговине, којом су управљали Епстајн и његова тадашња партнерка Гилејн Максвел. Њена упорна борба и иступања у јавности подстакли су поновно интересовање медија за случај из 2008. године.

2018: „Мајами хералд” објављује серију истраживачких текстова под заједничким наднасловом „Изопачена правда”. Лист је разоткрио детаље склапања тајног споразума 2008. године, којом приликом су игнорисани искази више од 80 Епстајнових жртава. Новински серијал изазвао је скандал националних размера, након чега је Министарство правде САД отворило истрагу о оправданости споразума о признавању кривице.

2019: Џефри Епстајн је 6. јула ухапшен у Њујорку, на основу федералне оптужнице за трговину малолетницима ради сексуалног искоришћавања у периоду 2002–2005. Медији су објавили фотографије и имена многих познатих личности из његовог друштвеног круга, међу којима су били и Доналд Трамп, британски принц Ендру (брат краља Чарлса), бивши председник САД Бил Клинтон, музичка звезда Мајкл Џексон технолошки магнат Бил Гејтс... Како ће касније бити објављено, амерички Федерални истражни биро (ФБИ) прикупио је више од 300 гигабајта података, који укључују и фотографије и видео-записе сексуално злостављаних девојчица и „клијената” којима су подвођене, као и стотине страница транскрипта разговора са жртвама и сведоцима. Мање од три недеље након што је смештен у затвор у Њујорку, Епстајн је 23. јула затечен у ћелији са видним повредама и стављен под надзор ради спречавања самоубиства. Међутим, 10 августа је објављена вест да је нађен мртав у ћелији, а званично саопштење је гласило да је починио самоубиство вешањем. У медијима су се огласили бројни криминолози и форензичари који су оспорили званичну верзију, указујући на неуобичајене повреде на Епстајновом телу, као и на чињеницу да су камере за надзор у затвору биле неисправне.

2020: Британка Гилејн Максвел лишена је слободе у Њу Хемпширу под оптужбом за трговину малолетницама и њихову регрутацију за сексуално искоришћавање у мрежи којом је руководио њен партнер Џефри Епстајн.

2021: Након што је 29. децембра проглашена кривом по пет од шест тачака оптужнице, Гилејн Максвел је наредне године, 28. јуна, осуђена на дводеценијску казну затвора.

2022: Судови постепено отварају раније запечаћене документе и започињу рад на одштетним захтевима жртава који су адресирани на Фонд Епстајнове имовине. Објављују се имена потенцијалних сведока и сведока-сарадника (не нужно и починилаца сексуалних деликата).

Јавност је преплављена новим и шокантним сазнањима о обиму Епстајнове мреже трговине људима, што се у таласима наставило и током 2023. и 2024. године.

2025: Министарство правде и ФБИ су у фебруару објавили „прву траншу” докумената из Епстајновог досијеа, са којих је скинута ознака тајности. И Надзорни одбор Представничког дома обелоданио је хиљаде докумената, углавном имејлова, али и књигу са посветом коју је Епстајн наводно добио за рођендан од председника САД. Трамп је негирао да са тим има икакве везе. Година је протекла у интензивном притиску јавности да буду обелодањени сви „Епстајн фајлови”. У том циљу, покренуте су и процедуре у највишем представничком дому САД. Након периода отпора објављивању, Трамп је променио курс и позвао републиканце да гласају за отварање Епстајнових досијеа за јавни увид. Епилог: закон који то омогућава усвојен је 18. новембра у Конгресу са 427 гласова за и само једним против, док је у Сенату подржан једногласно. Дан касније, закон је потписао председник Трамп. Министарство правде дужно је да у року од 30 дана објави све досијее, осим оних који се односе на активну кривичну истрагу, откривају идентитет Епстајнових жртава или садрже призоре физичког и сексуалног злостављања деце. Одбројавање је у току...