Anatomija izopačene pravde

2005: U martu, majka jedne četrnaestogodišnje devojčice prijavila je policiji da je njenu ćerku u svojoj vili u Palm Biču (Florida) zlostavljao tada pedesetdvogodišnji Džefri Epstajn, biznismen kontroverzne biografije, poznat po razgranatim privatnim i poslovnim vezama sa uticajnim i poznatim ličnostima. Time je započela istraga tokom koje su federalni službenici identifikovali 36 devojaka za koje se sumnja da ih je Epstajn seksualno zlostavljao ili podvodio. Neke od njih su bile mlađe od 15 godina, a mnoge su poticale iz socijalno i materijalno ugroženih porodica.

2006: Policija Palm Biča je u maju podnela optužni predlog za pet krivičnih dela, od kojih se najteža inkriminacija odnosila na seksualnu zloupotrebu maloletnica. U julu, FBI je pokrenuo istragu ovog slučaja, pod kodnim nazivom „Operation Leap Year”, tokom koje identifikuje više desetina mogućih žrtava.

2007: Početkom godine federalni tužilac Aleksander Akosta (kasnije Trampov ministar rada) sa Epstajnom je tajno pregovarao o zaključenju sporazuma o priznanju krivice. Po slovu sporazuma, okrivljeni dobija blagu kaznu, bez federalne optužnice i bez suđenja.

2008: U skladu sa sporazumom s tužiocem Akostom, Džefri Epstajn je 30. juna pred državnim sudom Floride priznao krivicu za podvođenje deteta radi prostitucije i za navođenje na prostituciju. Osuđen je na 18 meseci zatvora i registrovan kao seksualni prestupnik. Od dosuđene kazne odslužio je svega 13 meseci, i to u režimu koji je podrazumevao privilegiju „izlaska zbog poslovnih obaveza” u trajanju od 12 sati dnevno, šest dana u nedelji.

2015: Žrtve uzvraćaju udarac: jedna od njih, Virdžinija Džufre, podnela je tužbu protiv britanskog princa Endrua, navodeći da ju je od marta 2001. seksualno zlostavljao u više navrata dok je bila mlađa od 18 godina, kao i da je bila žrtva seksualne trgovine, kojom su upravljali Epstajn i njegova tadašnja partnerka Gilejn Maksvel. Njena uporna borba i istupanja u javnosti podstakli su ponovno interesovanje medija za slučaj iz 2008. godine.

2018: „Majami herald” objavljuje seriju istraživačkih tekstova pod zajedničkim nadnaslovom „Izopačena pravda”. List je razotkrio detalje sklapanja tajnog sporazuma 2008. godine, kojom prilikom su ignorisani iskazi više od 80 Epstajnovih žrtava. Novinski serijal izazvao je skandal nacionalnih razmera, nakon čega je Ministarstvo pravde SAD otvorilo istragu o opravdanosti sporazuma o priznavanju krivice.

2019: Džefri Epstajn je 6. jula uhapšen u Njujorku, na osnovu federalne optužnice za trgovinu maloletnicima radi seksualnog iskorišćavanja u periodu 2002–2005. Mediji su objavili fotografije i imena mnogih poznatih ličnosti iz njegovog društvenog kruga, među kojima su bili i Donald Tramp, britanski princ Endru (brat kralja Čarlsa), bivši predsednik SAD Bil Klinton, muzička zvezda Majkl Džekson tehnološki magnat Bil Gejts... Kako će kasnije biti objavljeno, američki Federalni istražni biro (FBI) prikupio je više od 300 gigabajta podataka, koji uključuju i fotografije i video-zapise seksualno zlostavljanih devojčica i „klijenata” kojima su podvođene, kao i stotine stranica transkripta razgovora sa žrtvama i svedocima. Manje od tri nedelje nakon što je smešten u zatvor u Njujorku, Epstajn je 23. jula zatečen u ćeliji sa vidnim povredama i stavljen pod nadzor radi sprečavanja samoubistva. Međutim, 10 avgusta je objavljena vest da je nađen mrtav u ćeliji, a zvanično saopštenje je glasilo da je počinio samoubistvo vešanjem. U medijima su se oglasili brojni kriminolozi i forenzičari koji su osporili zvaničnu verziju, ukazujući na neuobičajene povrede na Epstajnovom telu, kao i na činjenicu da su kamere za nadzor u zatvoru bile neispravne.

2020: Britanka Gilejn Maksvel lišena je slobode u Nju Hempširu pod optužbom za trgovinu maloletnicama i njihovu regrutaciju za seksualno iskorišćavanje u mreži kojom je rukovodio njen partner Džefri Epstajn.

2021: Nakon što je 29. decembra proglašena krivom po pet od šest tačaka optužnice, Gilejn Maksvel je naredne godine, 28. juna, osuđena na dvodecenijsku kaznu zatvora.

2022: Sudovi postepeno otvaraju ranije zapečaćene dokumente i započinju rad na odštetnim zahtevima žrtava koji su adresirani na Fond Epstajnove imovine. Objavljuju se imena potencijalnih svedoka i svedoka-saradnika (ne nužno i počinilaca seksualnih delikata).

Javnost je preplavljena novim i šokantnim saznanjima o obimu Epstajnove mreže trgovine ljudima, što se u talasima nastavilo i tokom 2023. i 2024. godine.

2025: Ministarstvo pravde i FBI su u februaru objavili „prvu tranšu” dokumenata iz Epstajnovog dosijea, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti. I Nadzorni odbor Predstavničkog doma obelodanio je hiljade dokumenata, uglavnom imejlova, ali i knjigu sa posvetom koju je Epstajn navodno dobio za rođendan od predsednika SAD. Tramp je negirao da sa tim ima ikakve veze. Godina je protekla u intenzivnom pritisku javnosti da budu obelodanjeni svi „Epstajn fajlovi”. U tom cilju, pokrenute su i procedure u najvišem predstavničkom domu SAD. Nakon perioda otpora objavljivanju, Tramp je promenio kurs i pozvao republikance da glasaju za otvaranje Epstajnovih dosijea za javni uvid. Epilog: zakon koji to omogućava usvojen je 18. novembra u Kongresu sa 427 glasova za i samo jednim protiv, dok je u Senatu podržan jednoglasno. Dan kasnije, zakon je potpisao predsednik Tramp. Ministarstvo pravde dužno je da u roku od 30 dana objavi sve dosijee, osim onih koji se odnose na aktivnu krivičnu istragu, otkrivaju identitet Epstajnovih žrtava ili sadrže prizore fizičkog i seksualnog zlostavljanja dece. Odbrojavanje je u toku...