Тежња ка остварењу кинеског сна

Одлуком Сталног комитета Кинеског народног конгреса (КНК), 25. октобар је у тој држави означен као Дан сећања на повратак Тајвана. Одлука највишег законодавног тела у Народној Републици Кини, на 80. годишњицу обележавања победе кинеског народа у Рату отпора против јапанске агресије и Светског антифашистичког рата, вишеслојно је симболична и реална.

На крају Другог светског рата на Истоку, кинеска влада је 25. октобра 1945. у Тајпеју уприличила званичну церемонију прихватања капитулације Јапана, која је означила враћање Тајвана и још једног острва Пенгху домовини. Тај чин је био снажан доказ о обнављању суверенитета кинеске владе над највећим националним острвом.

Била је то најважнија карика у историјском и правном ланцу потврде да је Тајван део Кине. То је, такође, важан део међународног поретка развијеног после Другог светског рата.

Историјски и правни преседани недвосмислено доказују да је Тајван од давнина био саставни део кинеске територије. Археолошки налази указују да су се древни становници Тајвана досељавали са копна. Најранији писани документ о Тајвану потиче из 230. године нове ере, у записима локалне команде током периода кинеска Три краљевства (222–280 нове ере).

Од династија Сонг (960–1279) и Јуан (1279–1368), Тајван је током већег дела историје био део јединствене мултинационалне државе. И током 50 година јапанске илегалне окупације, оружани и други отпор кинеских сународника на Тајвану колонијалним властима никада није престао.

Усред Другог светског рата, 27. новембра 1943, у Каирској декларацији челници савезничких Кине, Сједињених Америчких Држава и Велике Британије изјавили су да им је циљ повратак Кини свих територија које је Јапан отео, попут североистока земље, Тајвана и Пенгхуа. У Потсдамској декларацији САД, Совјетског Савеза и Велике Британије из јула 1945. потврђено је да услови Каирске декларације морају бити испуњени.

Септембра исте године империјални Јапан потписао је акт о капитулацији, обавезујући се да ће поштовати услове декларација. Тог тренутка Кина је повратила Тајван де јуре.

Од тада су међународни документи, укључујући три заједничка кинеско-америчка саопштења, четири кинеско-јапанска политичка документа и резолуције Уједињених нација, потврдили да је Тајван део Кине. Тако је повратак Тајвана Кини био не само резултат рата већ и принцип признат међународним правом.

Поврх тога, на 26. заседању Генералне скупштине УН, 25. октобра 1971, великом већином је усвојена Резолуција 2758. Она „одлучује да обнови Народну Републику Кину у свим њеним правима и призна представнике њене владе као једине легитимне представнике Кине у Уједињеним нацијама и одмах протера представнике Чанг Кај Шека из Уједињених нација” и „свих повезаних организација”. Резолуција је једном заувек решила правно и процедурално питање о заступљености читаве Кине, укључујући Тајван, у УН као политичкој организацији, истиче званични Пекинг.

Резолуција 2758 свечано потврђује и у потпуности оличава принцип „једне Кине”. Основни смисао тог принципа укључује да у свету постоји само једна Кина; тајвански регион је саставни део територије Кине; влада Народне Републике Кине је једина легитимна влада која представља читаву Кину, тумаче у Пекингу.

Резолуција 2758 у потпуности је искључила сваку могућност стварања „две Кине” или „једне Кине, једног Тајвана”. Од тада у свим званичним документима УН стоји назив „Тајван, провинција Кине”.

Усвајање Резолуције 2758 имало је широк и дубок политички утицај на праксу међународних односа. Принцип „једне Кине” учињен је основном нормом међународних односа и преовлађујућом сагласношћу у међународној заједници. До данас су 183 државе развиле дипломатске односе с НР Кином на основу принципа „једне Кине”.

По званичницима у Пекингу, сваки покушај оспоравања Резолуције 2758 није само изазов суверенитету и територијалном интегритету НР Кине већ и ауторитету УН. Такође и међународном поретку успостављеном после 1945. у којем УН имају централно место.

Гласање о Резолуцији 2758 у Генералној скупштини УН, сматрају у Пекингу, показало је да су прошла времена када су САД и неке друге земље могле да спрече међународну заједницу да се залаже за принцип „једне Кине”. Но, САД и неколико других земаља искривљују и оспоравају резолуцију, тврдећи да је „статус Тајвана недефинисан”, примећују кинески аналитичари.

Ово се у НР Кини сматра грубим кршењем основних норми међународних односа, укључујући принципе суверене једнакости и немешања у унутрашње ствари. Јер Тајван никада није био независна земља – ни у прошлости, ни у садашњости, а још мање у будућности, како истичу у НР Кини.

С обзиром на блискост веза српског и кинеског народа и њихових држава, Београд је летос био место одржавања Светске конференције Кинеза у иностранству о помагању мирном уједињењу Кине. Тема конференције у првој половини јула гласила је „Руку подруку, радимо заједно на промовисању поновног уједињења и тежњи ка остварењу кинеског сна”.

Цаи Дафенг, заменик председника Сталног комитета КНК и заменик председника Кинеског савета за промоцију мирног националног уједињења, на конференцији је истакао како је поновно уједињење Кине општи тренд развоја и у складу је с народним расположењем. Нико и ниједна сила то не могу зауставити, поручио је Цаи.

На конференцији је потпредседница Народне скупштине Србије Марина Рагуш оценила да је скуп посвећен најважнијој политичкој теми – територијалном интегритету и суверенитету држава. Рагушева је, између осталог, подсетила на доследну подршку Србије принципу „једне Кине”.

Рагуш се позвала на Каирску и Потсдамску декларацију као темељне међународне акте постојећег глобалног поретка. Говорећи о проблему јужне српске покрајине Косово и Метохија, потпредседница скупштине захвалила је НР Кини на подршци територијалном интегритету Србије.

Недавна одлука о прослави 25. октобра као дана повратка Тајвана под кинески суверенитет уследила је одмах после Четвртог пленума Централног комитета Комунистичке партије Кине (КПК). Питање Тајвана разматрано је у оквиру предстојећег 15. петогодишњег плана (2026–2030), главне теме пленума.

Са пленума је затражено да се „унапређује миран развој односа са обе стране тајванског мореуза и промовише циљ националног поновног уједињења”. У потоњем коментару државне новинске агенције Синхуа речено је да ће, после мирног поновног уједињења, садашњи друштвени систем и начин живота на Тајвану у потпуности бити поштовани. Истакнуто је и да ће „Тајваном управљати патриоти”.

За разлику од пленума, тајванско питање није покренуто у званичним извештајима о самиту председника НР Кине и САД Си Ђинпинга и Доналда Трампа 30. октобра у Бусану у Јужној Кореји. Оно што је Трамп изоставио или заборавио треба да послужи као подсетник снагама које се залажу за независност Тајвана да је јединствена Кина стварност коју морају да прихвате, сматрају кинески, али и други коментатори.

Принцип „једне Кине” остаје основа. Нико у НР Кини не жели присилно уједињење, али то не може бити искључено ради спречавања било каквих покушаја независности. Режим на Тајвану мора прихватити да ће се поновно окупљање пре или касније догодити.