Неговање заједништва, корена и обичаја

Лозница – Готово као у временима наших предака, у Дому културе у Коренити осетио се штимунг старих прела, седељки које су биле неизоставне у селима током зимског периода. Просторијом су се ширили мириси топлих салњака, бундевара и домаћег вина и ракије, док су столови били покривени ручним радовима: вуненим чарапама, чипканим миљеима и плетеним прслуцима, сличним онима који су некада били неизоставни део сваке сеоске куће.

Манифестација „Прело у Коренити” организована је са намером да врати у сећање време када је село истовремено било и радионица и стециште песме, игре и разговора. На један дан прошле недеље дом културе претворен је у живописно зборно место на којем су се окупили чувари традиције, домаћице, мајсторке старих заната и љубитељи народних обичаја, показујући шта значи умеће које се преноси са колена на колено.

У име домаћина говорила је градоначелница Лознице Драгана Лукић, подсећајући да „овакви сусрети не само да оживљавају дух српског села, већ и чувају наше наслеђе од заборава, онај невидљиви темељ који је кроз векове држао заједницу на окупу”.

„У давна времена прела су била срце зимских вечери, жене су се окупљале да преду вуну, размењују приче, а после дневних послова придруживали би им се и мушкарци. Уз круњење кукуруза, старије игре попут мице и прстена и уз неизоставну песму, настала су права мала славља. Сада поново видимо делић те атмосфере”, рекла је Лукићева.

Најмлађи су са посебном пажњом и радошћу, припремили програм, а трпезе домаћица показале да сеоска кухиња остаје најбољи приказ о народу који негује своју традицију.

„Ово није тек свечаност, ово је наш обичајни завештај. Село је место где Србија најјаче куца, а наш задатак је да у томе истрајемо и пренесемо на будуће нараштаје”, истиче Милена Ђурић, једна од мештанки док вешто на преслици испреда вуну.

Организаторка Славица Глигорић Коловић објашњава да сусрет представља „снажан подсећај да се заједништво, корени и обичаји негују управо кроз овакве прилике”.

„Хтели смо да покажемо да је село снажно онда када су мештани сложни. Посебно сам поносна на децу и младе који чувају фолклорну баштину, као и жене које су оживеле ткачке и предионичке вештине”, казала је она.

Програм је био разноврстан и пажљиво припремљен: мешовита вртићка група из села извела је „Јесењу сонату”, фолклорци основних школа из Брезјака и Драгинца представили су игре из Шумадије, а награђена ученица Дуња Коловић прочитала је свој рад. Добрицу Ерића је рецитовала другакиња Наталија Стевановић, а фрулашки двојац Дуле Лукић и Мишо Ђурић оживели су традиционално коло. Наступили су и млади хармоникаши, браћа Јован и Филип Ђурић, а стихови Биљане Станојевић у интерпретацији Раде Матић затворили су свечани део програма.

Следила је игранка, онако како се одувек завршавају прела: уз песму, игру и трпезу која окупља, a у Коренити се, макар на један дан, осетило како изгледа кад се слога за трен врати у своју кућу.