Што годи цвећу, не прија поврћу

Све чешће смо у ситуацији да поред украсних пожелимо и по неку „корисну” биљку. Поред тога што ћете за своје омиљене биљке припремити саксије, жардињере и земљу обогаћену хранљивим материјама, пре него што набавите семе или садни материјал, распитајте се о томе какве „прохтеве” имају.

Гајити цвеће, поврће, зачинско и лековито биље није исто. Земљи за цвеће можете додати више азота да би било зеленије, више фосфора да би цветови били крупнији или калијума да би стабљике биле чвршће, али уколико то исто урадите због бољег приноса биљака које имате намеру да користите у исхрани, неће бити добро. Вишак појединих елемената може да проузрокује штетне последице на организам, зато са ђубрењем морате бити опрезни, па макар се радило и о глистењаку кога иначе „бије добар глас”, али се због повећане концентрације азота, фосфора и калијума, препоручује у малим количинама. То не значи да би требало да одустанете од намере да засадите першун, босиљак, рузмарин, или нешто друго. Битно је да знате да вам је за зачинско и лековитом биље довољно да узмете и баштенску земљу којој се дода мало песка.

Ако имате више простора направите сандучиће у које истовремено можете да засадите разне врсте биљака, неку патуљасту воћку, жбунић лековитог биља, поврће... Пре него што у посуде у којима ћете гајити биљке сипате земљу, на дно поставите дренажни слој од ситног шљунка или крхотина саксија, дебљине око једног центиметра. Земља мора бити добро припремљена – најбоља је мешавина баштенске земље, хумуса и песка у односу 3:2:1. Aко већ имате засађене биљке, па је ове године потребно да додате само храниво, онда будите опрезни, у биљним апотекама се продају минерална ђубрива (на 10 л земље потребно вам је 30 г ђубрива). Приликом пресађивања биљке, уколико сте у могућности, замените сву прошлогодишњу земљу новом.

Важно је знати да у једну жардињеру треба посадити највише две до три различите врсте поврћа или зачинског биља, и то оне које се подносе. Рецимо, добро су друштво салата и ротквица, док се салата с першуном „не мирише”. Поврће изискује хранљиву земљу, или ону обогаћену компостом, прегорелим стајњаком или неким органским ђубривом (готове мешавине се могу набавити у цвећарама).

(/slika2)Приликом куповине ђубрива, сретаћете се са различитим комбинацијама на бази азота, фосфора, калијума... Било би добро да знате да је азот неопходан за развој и раст биљке. Он је најважнији део лисног хлорофила и биљних беланчевина. Услед његовог недостатка биљка слабо расте, лишће је светлије и временом жути. Али, ако га има превише, биљка ствара пуно хлорофила, подстакнута је и изградња беланчевина, али није у могућности да створи снажно стабло. Осим тога, због повећане концентрације хранива, повећана је потреба за водом. Једноставно речено: биљка је жедна. Превише воде значи да ће поврће бити воденастог укуса.

Фосфорпоспешује стварање цветова, заметање плодова и развој корена у почетку раста биљке. У земљишту га има али је често недоступан биљкама (због повећане ph вредности земљишта). Његов недостатак доводи до слабијег заметања плодова, а листови су кржљави и спиралног облика.

Калијум има значајну улогу у размени материја. Биљку чини отпорнијом на временске услове, посебно на сушу и мраз. Има га довољно у комплексним минералним ђубривима, ако којим случајем недостаје биљкама, лишће жути по рубовима и врху. Бледозелене мрље на лишћу могу бити знак недостатка магнезијума…

Све ово нека вам буде путоказ о чему би све требало да водите рачуна ако желите да ваше биљке буду као са проспекта.

С. Б.