Европу тресе дер­би гро­зни­ца

По­ре­ме­ћен сан, дрх­та­ви­ца, ’ладан зној, скре­та­ње фо­ку­са са сва­ко­дне­ви­це, не­пре­ста­на бри­га – на­рав­но, зна чи­та­ва Евро­па – сле­ди ве­чи­ти дер­би, пр­ви ово­се­зон­ски и, мо­жда, нај­бит­ни­ји у про­те­клих не­ко­ли­ко го­ди­на! Тач­но 12. де­цем­бра у 20.30, на „ју­би­леј” свет­ске апо­ка­лип­се 2012, до­го­ди­ће се ко­шар­ка­шка ка­та­кли­зма у Аре­ни, или­ти ре­чи­ма Ђа­ни­ја Ћур­чи­ћа: „Го­ре­ће Ср­би­ја, го­ре­ће Бе­о­град” – у по­зи­тив­ном сми­слу.

Оп­те­ре­ће­ни број­ним про­бле­ми­ма, љу­би­те­љи игре под обру­чи­ма скло­ни­ће се на не­ко­ли­ко са­ти у си­ћу­шни ку­так за­до­вољ­ства, по­тен­ци­ја­ла да не­где око 23 ча­са по­ста­не без­дан ту­ге, од­но­сно Монт Еве­рест хар­мо­ни­је – за­ви­си од про­ка­за­ног ми­ље­ни­ка! Срећ­ни­ци, то јест вла­сни­ци хар­ти­је од не­из­мер­не вред­но­сти, оста­ви­ће ср­ца и ду­ше у Бло­ку 25, док ће дер­би гро­зни­ца нај­ви­ше да по­го­ди ко­но­ба­ре у уго­сти­тељ­ским објек­ти­ма и леп­ше по­ло­ви­не. Ис­ку­сни су уступ­ци­ма у то­ку не­де­ље већ „за­ра­ди­ли” ла­го­дан пе­так, док оста­ли­ма сле­ди жи­вот­но ис­ку­ство игра­ња са нер­ви­ма на свим по­љи­ма.

Ло­гич­но, очи јав­но­сти ви­ше су усме­ре­не ка та­бо­ру Пар­ти­за­на – све­сни су сви и због че­га. Тру­ди­ли су се број­ни тре­не­ри да при­ста­ли­ца­ма об­ја­сне да се се­зо­на не од­лу­чу­је у но­вем­бру и де­цем­бру, али ути­сак је да бу­дућ­ност Пар­ног ваљ­ка нај­бо­ље опи­су­је из­ре­ка „ил’ пу­ков­ник ил’ по­кој­ник” – фи­гу­ра­тив­но ре­че­но, на­рав­но. Уко­ли­ко иза­бра­ни­ци Мир­ка Оцо­ко­љи­ћа по­гну­тих гла­ва иза­ђу из чу­ве­ног зда­ња, бе­сни на­ви­ја­чи, из­ве­сно је, об­ру­ши­ће се још ја­че на ко­лек­тив и Осто­ју Ми­ја­и­ло­ви­ћа, па би па­нич­на ре­ак­ци­ја Управ­ног од­бо­ра мо­гла да гла­си – сме­на при­вре­ме­ног тре­не­ра. Зви­жду­ци зна­че­ња „хо­ће­мо Жељ­ка Об­ра­до­ви­ћа” по­но­во би ис­пу­ни­ли све шу­пљи­не Бе­о­град­ске аре­не и, пла­ше се мно­ги – пре­те да по­ста­ну сво­је­вр­сни тренд. Од­ла­зак ле­ген­дар­ног струч­ња­ка, ви­део је Ста­ри кон­ти­нент, алар­ми­рао је ком­пле­тан цр­но-бе­ли на­ви­јач­ки кор­пус до гра­ни­ца по­мах­ни­та­ло­сти, ра­не су и да­ље отво­ре­не, сто­га при­ста­ли­це шам­пи­о­на Ср­би­је чак и сит­ни­це мо­гу да на­дра­же до не­пре­по­зна­тљи­вих ви­си­на. Ме­ђу­тим, по­што се Мај­ка при­ро­да тру­ди­ла да чо­ве­ку ство­ри са­вр­ше­но из­ба­лан­си­ран си­стем, та­ко по­сто­ји мо­гућ­ност да три­јумф Ва­ње Ма­рин­ко­ви­ћа и дру­га­ра пот­пу­но пре­о­кре­не мо­мен­тум. На­рав­но, не­ће ни­кад да се за­бо­ра­ви остав­ка нај­тро­феј­ни­јег тре­не­ра Евро­ли­ге, али гор­ка исти­на гла­си – све ра­не ле­чи вре­ме, ус­пе­си убр­за­ва­ју про­цес...

С дру­ге стра­не, рас­по­ло­же­ње је ди­ја­ме­трал­но на Ма­лом Ка­ле­мег­да­ну. Ипак, од­ре­ђе­на бо­ја­зан, тач­ни­је бол про­шло­сти, по­сто­ји и у та­бо­ру Цр­ве­не зве­зде. Се­ћа­ју се мно­ги ме­де­ног ме­се­ца Ду­шка Ива­но­ви­ћа, пре­по­ро­да Ја­ни­са Сфе­ро­пу­ло­са и пла­ше се да би не­у­спех мо­гао да пре­ки­не про­цват Са­ше Об­ра­до­ви­ћа. Иако су цр­ве­но-бе­ли тре­ћи, има­ју са­мо по­бе­ду ви­ше од Ре­ал Ма­дри­да на де­се­тој по­зи­ци­ји – ана­ло­ги­ја је ја­сна. Елит­но так­ми­че­ње је су­ро­во, ве­за­не ло­ше пар­ти­је мо­гу да гур­ну клу­бо­ве у ам­бис, док би не­ми­ло­срд­ни тем­по „са­млео” све по­ку­ша­је из­ла­ска из кри­зе тре­нин­гом, при­чом, гле­да­њем ви­део исе­ча­ка, ана­ли­зом... Ујед­но, ако би Ни­ко­ла Ка­ли­нић и мом­ци по­кле­кли пред не­при­ја­тељ­ски на­стро­је­ном пу­бли­ком, има­ли би све­га три по­бе­де ви­ше од Пар­ти­за­на – иако ути­сак го­во­ри да је раз­ли­ка мно­го дра­стич­ни­ја. Од­но­сно, цр­но-бе­ли би са утак­ми­ца­ма про­тив Вир­ту­са, Жал­ги­ри­са, Ма­ка­би­ја и Ва­лен­си­је, осо­ко­ље­ни због три­јум­фа, мо­гли да ану­ли­ра­ју до­ста то­га до Но­ве го­ди­не.

Тврд­ња да у дер­би­ју не­ма фа­во­ри­та тре­нут­но не пи­је во­ду – Цр­ве­на зве­зда се пи­та, ми­ље­ни­ци тре­не­ра Оцо­ко­љи­ћа су пре­жа­ље­ни од на­ви­ја­ча, јав­но­сти, де­лом и од соп­стве­ног клу­ба. По­зи­ти­ван ре­зул­тат цр­ве­но-бе­ли­ма би до­нео по­твр­ду да су ка­дри за ве­ли­ка де­ла, у Хум­ској би за ни­јан­су одо­бро­во­љио при­ста­ли­це и улио на­ду да так­ми­чар­ска го­ди­на ни­је го­то­ва. Али, си­гур­но је са­мо – дер­би гро­зни­ца већ је по­че­ла да „тре­се” Ср­би­ју.

Књи­шки при­мер зна­ча­ја ве­чи­тог дер­би­ја за Евро­ли­гу – пе­так је тек за два да­на, об­ја­ве на зва­нич­ним на­ло­зи­ма елит­ног так­ми­че­ња око бе­о­град­ског кла­си­ка над­ма­ши­ле су за све­га не­ко­ли­ко ча­со­ва, по бро­ју сви­ђа­ња и пре­гле­да, ма­ње-ви­ше све прет­ход­не, јед­но­став­но ре­че­но – уоби­ча­је­не. Сто­га, јав­ност ни­је оста­ла иму­на ни на ис­ку­ства ак­те­ра.

– Та­ко не­што ни­кад ни­сте ви­де­ли. Не­кад је те­шко опи­са­ти. Је­дан град, два ти­ма. Би­ће лу­до, мо­жда не­ће­те ни се­бе да чу­је­те. Док год зна­те шта је циљ и ура­ди­те све да га оства­ри­те, би­ће за­бав­но – до­дао је Тај­рик Џонс, цен­тар Пар­ти­за­на.

Кра­так, али при­лич­но ја­сан је био Џор­дан Нво­ра – бек Цр­ве­не зве­зде.

– Дру­га­чи­је је. Пред та­квим на­ви­ја­чи­ма, страст је за­ра­зна.

Исак Бон­га има са­мо је­дан циљ.

– Же­лим да до­би­јем. Ако по­гле­да­те исто­ри­ју, то је ви­ше од ко­шар­ке. Осе­ти­те да се град ме­ња и пре утак­ми­це. Све је на ве­ћем ни­воу, бр­же, те­же…

Сли­ко­ви­то је по­ен­ти­рао Ко­ди Ми­лер-Ме­кин­та­јер.

– Не­ве­ро­ват­но ри­вал­ство два ти­ма, енер­ги­ја ко­ја се осе­ти. Ла­ко је осе­ти­ти мр­жњу, али у исто вре­ме исто не мо­же­те да жи­ви­те без дру­гог ти­ма. Зве­зда ни­је та­ко ве­ли­ка без Пар­ти­за­на и обр­ну­то и кад то раз­у­ме­те, утак­ми­це су још за­бав­ни­је. Обу­је­те се, уз­ме­те штит и мач… Чу­је­те скан­ди­ра­ње и пре не­го што иза­ђе­те… Ап­со­лут­но се осе­ћа­те као гла­ди­ја­то­ри. Као да сте у Мар­ве­ло­вом фил­му.