Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Борбе обустављене, а ко је победио?

Борбе обустављене, а ко је победио?
Испорука помоћи у Гази (Фото АФП)

Од нашег специјалног извештача
Тел Авив, 19. јануара – Примирје су прво прогласили Израелци, а онда га је са скоро дан закашњења објавио и Хамас. Оно је, истина, још доста крхко, али је и почетак тренутка истине. Јер, реалност прекида ватре у појасу Газе и на југу Израела политички је у психолошкој вези са визијом какву ће о победнику у овом рату имати Израел и Хамас. Бројке погинулих и рањених овде нису и мерило по којем би се дефинитивно могло утврдити ко је победио или изгубио. Но, ако примирје преживи овај тренутак истине и чињеницу да су две зараћене стране хтеле да достигну и неке друге циљеве, како војне тако и политичке, питање „корисности“ овог рата и даље ће бити присутно: шта је добио Израел, а шта Хамас?

Да ли је Израел гађајући циљеве у Гази изазвао још већу мржњу према јеврејској држави у муслиманском свету? Хоће ли Хамас почети да губи утицај међу Палестинцима због тога што је својим војним акцијама из густо насељене области цивиле у Гази изложио ударима израелске војне машине? Ко је остварио више зацртаних циљева?

Израел је кренуо у рат да би зауставио стална ракетирања своје територије из подручја Газе, да би елиминисао инфраструктуру Хамаса, да би могућност гађања југа Израела свео на најмању могућу меру и да би евентуално ослободио давно отетог војника Гилада Шалита који је у заробљеништву Хамаса већ неколико година.

Циљ Хамаса био је да закува кризу, да живи од кризе и на крају буде део решења. Проблем у тој једначини са једном релативно непознатом јесте што за Хамас палестинско руководство на Западној обали очито није и највиши ауторитет већ је ауторитет негде много даље. Израелци кажу да је Хамас инструментализован од стране Ирана и да кључ за решење проблема лежи у Техерану.

У овом сукобу Израел је показао очекивану војну доминацију, али и политичку рањивост, пре свега у европском академском изједначавању кривице за избијање рата. Израелци то називају тоталном хипокризијом Европе и постављају питање зашто се нико не залаже за заустављање рата против Ал Каиде у Ираку и талибана у Авганистану. Јер и Хамас је на листи терористичких организација као и Ал Каида и режим талибана.

Овај рат је био асиметричан до неке мере, конкретно израелски тешки тенкови типа „меркава“ више су дејствовали као стационарна артиљерија против припадника Хамаса скривених по зградама и подрумима. Борбена дејства у Гази била су прототип „електронског вођења рата“ у којем су своју улогу имале беспилотне летелице, специјални авиони за електронско извиђање и сателити у свемиру. У зони борбених операција нисте смели да закључавате аутомобил даљинским прекидачем, јер га после нисте могли никако да откључате, израелски авиони вршили су електронску блокаду подручја.

Израел је одредио и дубину операција својих специјалних јединица, трајање рата па чак и неке од услова за примирје. Израел ће одлучивати и о дубини будуће зоне безбедности око Газе.

Да ли Израел полако постаје талац своје тактике „рат до коначне победе“? Војно, он је несумњиво победио, иако сви капацитети Хамаса за лансирање пројектила по Израелу нису сасвим елиминисани. Но, рат у Гази и око ње избацио је палестинско-израелски сукоб у врх приоритета нове администрације у Вашингтону, и то би могао да буде и нови блискоисточни почетак америчке спољне политике. И то је политички добитак за Израел, јер велики савезник увек држи његову страну.

„Становници Газе мораће сада да плаћају Хамасове рачуне“, рекао ми је један израелски пуковник у околини града Сдерота.

„Чекајте, па Хамас је победио на демократским изборима у Гази, има политички легитимитет“, одговорио сам.

„Да господине, не заборавите, и Хитлер је својевремено победио на демократским изборима!“

Мирослав Лазански

-----------------------------------------------------------

Десетине хиљада бескућника

Тел Авив, Газа - У појасу Газе је током тронедељне израелске офанзиве против циљева Хамаса без воде остало пола милиона људи, а огроман број становника нема струју, изјавио је јуче оперативни директор Агенције УН за помоћ Џон Гинг.

Он је такође навео да је око 4.000 домова уништено и да је десетине хиљада људи остало без крова над главом, пише агенција Танјуг.

Пун обим разарања тронедељне израелске офанзиве постао је јасан тек после прве потпуно мирне ноћи, након што су и Израел и Хамас одвојено прогласили једностране прекиде ватре.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.