Borbe obustavljene, a ko je pobedio?

Od našeg specijalnog izveštača
Tel Aviv, 19. januara – Primirje su prvo proglasili Izraelci, a onda ga je sa skoro dan zakašnjenja objavio i Hamas. Ono je, istina, još dosta krhko, ali je i početak trenutka istine. Jer, realnost prekida vatre u pojasu Gaze i na jugu Izraela politički je u psihološkoj vezi sa vizijom kakvu će o pobedniku u ovom ratu imati Izrael i Hamas. Brojke poginulih i ranjenih ovde nisu i merilo po kojem bi se definitivno moglo utvrditi ko je pobedio ili izgubio. No, ako primirje preživi ovaj trenutak istine i činjenicu da su dve zaraćene strane htele da dostignu i neke druge ciljeve, kako vojne tako i političke, pitanje „korisnosti“ ovog rata i dalje će biti prisutno: šta je dobio Izrael, a šta Hamas?

Da li je Izrael gađajući ciljeve u Gazi izazvao još veću mržnju prema jevrejskoj državi u muslimanskom svetu? Hoće li Hamas početi da gubi uticaj među Palestincima zbog toga što je svojim vojnim akcijama iz gusto naseljene oblasti civile u Gazi izložio udarima izraelske vojne mašine? Ko je ostvario više zacrtanih ciljeva?

Izrael je krenuo u rat da bi zaustavio stalna raketiranja svoje teritorije iz područja Gaze, da bi eliminisao infrastrukturu Hamasa, da bi mogućnost gađanja juga Izraela sveo na najmanju moguću meru i da bi eventualno oslobodio davno otetog vojnika Gilada Šalita koji je u zarobljeništvu Hamasa već nekoliko godina.

Cilj Hamasa bio je da zakuva krizu, da živi od krize i na kraju bude deo rešenja. Problem u toj jednačini sa jednom relativno nepoznatom jeste što za Hamas palestinsko rukovodstvo na Zapadnoj obali očito nije i najviši autoritet već je autoritet negde mnogo dalje. Izraelci kažu da je Hamas instrumentalizovan od strane Irana i da ključ za rešenje problema leži u Teheranu.

U ovom sukobu Izrael je pokazao očekivanu vojnu dominaciju, ali i političku ranjivost, pre svega u evropskom akademskom izjednačavanju krivice za izbijanje rata. Izraelci to nazivaju totalnom hipokrizijom Evrope i postavljaju pitanje zašto se niko ne zalaže za zaustavljanje rata protiv Al Kaide u Iraku i talibana u Avganistanu. Jer i Hamas je na listi terorističkih organizacija kao i Al Kaida i režim talibana.

Ovaj rat je bio asimetričan do neke mere, konkretno izraelski teški tenkovi tipa „merkava“ više su dejstvovali kao stacionarna artiljerija protiv pripadnika Hamasa skrivenih po zgradama i podrumima. Borbena dejstva u Gazi bila su prototip „elektronskog vođenja rata“ u kojem su svoju ulogu imale bespilotne letelice, specijalni avioni za elektronsko izviđanje i sateliti u svemiru. U zoni borbenih operacija niste smeli da zaključavate automobil daljinskim prekidačem, jer ga posle niste mogli nikako da otključate, izraelski avioni vršili su elektronsku blokadu područja.

Izrael je odredio i dubinu operacija svojih specijalnih jedinica, trajanje rata pa čak i neke od uslova za primirje. Izrael će odlučivati i o dubini buduće zone bezbednosti oko Gaze.

Da li Izrael polako postaje talac svoje taktike „rat do konačne pobede“? Vojno, on je nesumnjivo pobedio, iako svi kapaciteti Hamasa za lansiranje projektila po Izraelu nisu sasvim eliminisani. No, rat u Gazi i oko nje izbacio je palestinsko-izraelski sukob u vrh prioriteta nove administracije u Vašingtonu, i to bi mogao da bude i novi bliskoistočni početak američke spoljne politike. I to je politički dobitak za Izrael, jer veliki saveznik uvek drži njegovu stranu.

„Stanovnici Gaze moraće sada da plaćaju Hamasove račune“, rekao mi je jedan izraelski pukovnik u okolini grada Sderota.

„Čekajte, pa Hamas je pobedio na demokratskim izborima u Gazi, ima politički legitimitet“, odgovorio sam.

„Da gospodine, ne zaboravite, i Hitler je svojevremeno pobedio na demokratskim izborima!“

Miroslav Lazanski

-----------------------------------------------------------

Desetine hiljada beskućnika

Tel Aviv, Gaza - U pojasu Gaze je tokom tronedeljne izraelske ofanzive protiv ciljeva Hamasa bez vode ostalo pola miliona ljudi, a ogroman broj stanovnika nema struju, izjavio je juče operativni direktor Agencije UN za pomoć Džon Ging.

On je takođe naveo da je oko 4.000 domova uništeno i da je desetine hiljada ljudi ostalo bez krova nad glavom, piše agencija Tanjug.

Pun obim razaranja tronedeljne izraelske ofanzive postao je jasan tek posle prve potpuno mirne noći, nakon što su i Izrael i Hamas odvojeno proglasili jednostrane prekide vatre.