Нуклеарне електране у Србији?

Висока цена и несигурно снабдевање горивом и еколошки проблеми са сагоревањем фосилних горива (угаљ, нафта и гас) узроковали су нови интерес за нуклеарну енергију која је дуго била запостављена.

После више од пола века коришћења нуклеарне енергије искуство је потврдило да је она безбедна и економски повољна. Економија коришћења нуклеарне енергије је иста или боља од енергије фосилних горива. С обзиром на то да је процесно искоришћење инсталисаног капацитета у експлоатацији нуклеарних електрана 90 одсто или веће и да цена по произведеном киловат-часу није подложна променама које утичу на енергију произведену фосилним горивима, нуклеарна енергија може да буде важна стабилизирајућа компонента једног енергетског система. Нуклеарно гориво се обнавља за периоде од 18 или више месеци, и то практично елиминише утицаје краткотрајних поремећаја на тржишту енергије. Снабдевање и цена фосилних горива су подложни политичким променама у свету, док климатски поремећаји утичу на водостај река и као последица утичу на капацитет хидроелектрана. Удео цене нуклеарног горива у цени произведених киловат-часова је врло мали, тако да и већа промена цене нуклеарног горива има мали ефекат на цену произведене енергије.

Наведене одлике нуклеарне енергије су применљиве за Србију. Српски енергетски извори су ограничени на угаљ и хидроенергију, док се гас и нафтни деривати увозе. План Европске уније да смањи емисију угљен-диоксида (Кјото протокол) може негативно да утиче на садашњу српску енергетску основу, која је базирана на угљу, кад Србија постане чланица Уније. С обзиром на екологију, нуклеарне електране су оптимално решење.

У свету има 439 активних нуклеарних електрана и тај број расте. Нова технологија реактора који су на тржишту практично елиминише питање безбедности и сигурности постројења. Примена стандардизованих пројеката електрана допринеће знатно смањењу трошкова и трајања изградње нових нуклеарних електрана, а такође ће смањити и оперативне трошкове.

Цена изградње нуклеарне електране је висока у поређењу са ценама електранана фосилна горива. Процене цене опреме и изградње су од 2.000 и више долара по киловату инсталисане снаге, не рачунајући цену финансирања. У зависности од цене финансирања, коначна цена нуклеарне електране се процењује на 4.000 до 6.000 долара по инсталисаном киловату. Овде је значајан фактор земља у којој се електрана гради. Изградња нуклеарне електране је врло интензивна у погледу радне снаге. Ово фаворизује земље у којима је цена радне снаге ниска. С обзиром на то да је велики део изградње у вези са бетонским конструкцијама, искуство које у Србији постоји са том врстом градње представља значајну предност.

Једно важно преимућство нуклеарних електрана је оперативни век од око 60 година са потенцијалом да буде продужен.

Производна цена киловат-часа нуклеарне електране је приближна цени производње на бази угља. Ако се томе дода цена да се компензира еколошки негативан ефекат, као што је производња угљен-диоксида, онда је нуклеарна енергија повољнија. Цена нуклеарног горива је најмања компонента која утиче на цену киловат-часа. Погонски трошкови, одржавање и операција такође имају мали удео у цени по киловат-часу. Највећа компонента цене по киловат-часу код нуклеарних централа јесте цена инвестиције: куповина опреме, изградња и финансирање. Постоји пуно процена коначне цене произведене енергије, које се разликују зависно од локалних, односно националних услова. За тржиште Европске уније производна цена киловат-часа из нових централа се процењује од 0,054 до 0,074 долара.

Велике снаге генератора су важан фактор за избор локације за интеграцију нуклеарне електране у електричну мрежу и базиран је на енергетским карактеристикама мреже као и инфраструктури. Идеална локација електране у односу на електричну мрежу Србије била би између ХЕ Ђердап и ТЕ Колубара. Локацијана Дунаву била би такође погодна као извор расхладне воде, а важан допринос је јефтин транспорт опреме и горива.

Питање финансирања нуклеарне електране је најважније с обзиром на високу цену опреме и изградње. Један од начина да се нуклеарна електрана гради је кроз сарадњу са интернационалним корпорацијама са пуним или делимичним власништвом. У последње време интернационално власништво електричних система је врло распрострањено. У том случају електрана би била власништво приватне корпорације, а Србија би била купац струје. Овакав модел би истовремено решио многа питања у вези са снабдевањем горива, питање ускладиштења утрошеног горива и праћење и примену савремених интернационалних регулатива. Интернационализација власништва електрана је данас нормална трансакција. Од неколико корпорација,које су данас специјализоване за нуклеарне електране, најактивније су Арева у Француској, и Екселом и Ентерџи у САД.

Изградња нуклеарне електране је врло интензивна у погледу запошљавања квалификованих радника за бетонску градњу, варилаца, електричних инсталатера, водоинсталатера и особља за обезбеђење. У време изградње нуклеарне електричне електране, која траје од четири до шест година, број запосленог особља може да пређе 4.000. Одржавање и операције захтевају значајан квалификован персонал од 400 до 600 људи. А изградња и експлоатација нуклеарне електране могу да буду важан допринос локалној привреди.

(Аутор је специјалиста менаџер на пројектима 
нуклеарних електрана Ардслеy, Њујорк)