Поклоните време и искуство

Бака сам једног дечака и једне девојчице. Он је ђак првак, а она петогодишњакиња. Ближе се празници и деда и ја већ смишљамо шта ћемо им поклонити. До прошле године било је лако: плишане играчке, сетови коцака за слагање, лутке... Унуци су се радовали, али су нам се њихови родитељи пожалили: Смањите мало, немамо више где са играчкама, није нам стан толико велики. А поклањали смо, осим за празнике, и за рођендане, па доносили и са путовања, па куповали ситнице ничим неизазвани – само да им покажемо колико их волимо. И све што сами нисмо имали као деца, и све што су наши унуци пожелели, и све за шта смо веровали да би волели да имају.

Недуго после молбе ћерке и зета да не купујемо и што треба и што не треба, негде сам чула одличан савет: уместо гомиле играчака, поклањајте деци искуства. Одлучили смо да послушамо. Водили смо их на новогодишњи вашар, ишли смо на санкање, учила сам их пред Божић како се прави чесница, правили смо заједно новогодишње украсе онако како су нас учили у школи и вртићу док смо били њихових година, а почели смо да правимо и фото-албуме како бисмо сачували успомене на наша забавна дружења. И то оне „старомодне”, с правим фотографијама, а не оне који се чувају у телефону. Унуци су уживали, хвалили су се и другарима, а неки су се већ „пријавили” да нам се ове године придруже у прављењу украса.

Забавно је, али није увек једноставно као што је ући у продавницу и изабрати највећег плишаног медведа или неки од модерних и скупих електронских играчака. Зато деда и ја смишљамо оригиналан поклон за овогодишње празнике, неки у којем ће уживати и унучићи, али и нас двоје. Пробајте и ви, верујем да ће вам се допасти.

Верица Костић