Плотан: ОХР оштетио БиХ за 25 милијарди конвертибилних марака

Због повишеног политичког ризика, који је у значајној мери генерисан наметнутим одлукама високих представника и институционалним кризама, БиХ губи од око 1,1 до готово 1,4 милијарди КМ потенцијалних инвестиција годишње, тврди стручњак за међународну и економску политику Немања Плотан.

Плотан је у колумни за Срну навео да овакав „политички порез" директно умањује раст БДП-а, ограничава отварање нових радних места и дугорочно смањује економску конкурентност Републике Српске и целе БиХ у односу на друге земље региона.

Плотан указује да у последњих 30 година сви индикатори указују на то да је Канцеларија високог представника нанела БиХ више штете него добра.

Светска банка је, наводи, последњих 30 година оцењује БиХ као политички нестабилну државу. То се огледа у негативној вредности индекса политичке стабилности, званично названог "Политичка стабилност и одсуство насиља/тероризма", који Светска банка дефинише као меру перцепције вероватноће политичке нестабилности и политички мотивисаног насиља.

„Дакле, 30 година узастопно БиХ се налази у стању перманентне политичке кризе, а када год се појави период стабилизације односа који настане као резултат политичког дијалога, високи представник наруши сваки вид компромиса својим наметнутим одлукама", наводи Плотан.

То је, истиче, јасно уочиво ако се упореде падови вредности индекса политичке стабилности, које кореспондирају са наметнутим одлукама високих представника. Другим речима, указује, када год је ОХР наметнуо неку политичку одлуку, дошло је до ерозије политичке стабилности у целој БиХ.

„Овакви падови у индексу су били негативни сигнали страним инвеститорима, што је негативно утицало на прилив страних директних инвестиција у БиХ. Иако је неминовно да БиХ има најгори индекс корупције у региону, то јесте перцепција јавне корупције је лошија од других земаља западног Балкана, то само по себи не објашњава зашто БиХ добија пропорционално најмање страних директних инвестиција у односу на остатак региона, с обзиром да разлика између различитих индекса корупције није драстично велика" наводи Плотан и додаје:

„Аргументе за ово можемо пронаћи у другим земљама, као што су Чиле, Израел или Индија, које упркос позитивним вредностима индекса корупције, бележе смањене приливе страног капитала", каже Плотан анализирајући стање у тим земљама.

„Важно је напоменути да индекс од Светске банке узима у обзир и потенцијал за тероризам и политичко насиље, што у БиХ никада није у потпуности неутралисано, али с обзиром да је главни генератор политичких криза ОХР, фокус анализе треба да буде искључиво на тој институцији", наводи Плотан.

До сада су, истиче, сви аргументи против нелегитимног деловања високих представника били политичке и правне природе, због чега суштинске последице њихових одлука никада нису у потпуности обухваћене.

Економски приступ, према речима Плотана, указује да наметнуте одлуке имају далекосежне ефекте, који у политичком и економском смислу дестабилизују БиХ.

„Према проценама Светске банке, Западни Балкан као целина привлачи око пет до седам одсто БДП годишње кроз стране директне инвестиције, док се БиХ 'врти' око два до три одсто БДП-а. Дакле, разлика од најмање три процента БДП-а годишње, а често и више, може се тумачити као пенал политичког ризика у који улазе и наметнуте одлуке високих представника", наводи Плотан.

Не би било тачно тврдити да је 100 одсто тог јаза искључиво последица одлука високог представника, јер улогу може да игра и већи тржишни обим, реформе...

„Међутим, с обзиром да БиХ има најнижи индекс политичке стабилности у региону, трајне институционалне блокаде и серију политичких криза које су у вези са одлукама ОХР, можемо тврдити да већину тог јаза генерише политички ризик", наводи Плотан.

Потенцијални губитак страних директних инвестиција, према његовим речима, можемо да израчунамо следећом формулом: изгубљене стране директне инвестиције (просечан јаз у страним директним инвестицијама одсто БДП-а) помножимо са просечним БДП-ом и бројем година".

„Ако бисмо покушали да пројектујемо економску штету коју је ОХР начинио БиХ у последњих 20 година, требало би узети да се јаз у страним директним инвестицијама кретао око три до четири одсто годишње (што је константно у задњих 20 година), а да је просечан годишњи БДП износио око 35,6 милијарди КМ.

„Ако убацимо ове цифре у горе наведну формулу, добићемо прелиминарни резулат од око 22 до 26 милијарди КМ. Дакле, са просечним годишњим вредностима јаза у страним директним инвестицијама и БДП-а, долазимо до процене да је БиХ пропустила између 22 и 28 милијарди потенцијалних страних директних инвестиција", навео је, између осталог, Плотан.