Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Паљба са примирјем

Паљба са примирјем
Давид Гросман

Сада, пошто је Израел задао тежак ударац појасу Газе, било би најбоље да се зауставимо, окренемо лидерима Хамаса и кажемо им: до прошле суботе обуздавали смо се да одговоримо на хиљаде ракета „касам” испаљених на нас. Сада знате колико жестока одмазда може да буде. И зато, да број жртава и уништавања не би били већи од оних већ начињених, намеравамо, унилатерално и у потпуности, да прекинемо паљбу у наредних 48 сати.

Чак и уколико наставите да отварате ватру на Израел, нећемо одговарати новим отпочињањем борбе. Стегнућемо зубе, као што смо то чинили данима и месецима пре нашег напада. Ништа нас неће натерати да употребимо силу.

Штавише, овим позивамо све заинтересоване земље, у нашој близини и оне удаљене, да посредују између нас и вас, са циљем да се успостави прекид ватре који је окончан почетком месеца. Ако и ви престанете са непријатељствима, ми их нећемо обнављати. Уколико наставите да пуцате, ми ћемо се уздржавати, а одговорићемо на одговарајући начин по истеку 48 сати. Али чак и тада оставићемо врата отворена за преговоре и поновно успостављање мира. Чак ћемо тражити успостављање ширег договора.

Ово би требало да буде следећи корак Израела. Да ли је он могућ или смо већ заробљеници већ толико познатог ратног ритуала?

До прошле суботе Израел је, под војном командом министра одбране Ехуда Барака, поступао са импресивном трезвеношћу и прибраношћу. Сада не смемо да изгубимо перспективу, у јеку борбе. Не смемо да заборавимо, чак ни на тренутак, да ће становници Газе и даље живети на нашим границама и да ћемо, пре или касније, са њима морати да успоставимо суседске односе.

Не смемо, ни под каквим околностима, да нападнемо таквом жестином, иако је Хамас годинама животе Израелаца који живе на ободу Газе чинио мучним, иако су лидери Хамаса одбијали сваки израелски и египатски покушај да се постигне компромис и спречи пожар. Уздржавање и наша дужност да се заштите животи недужних становника Газе и данас морају да остану наша обавеза, пре свега зато што је израелска моћ готово неограничена у поређењу са Хамасовом.

Израелски лидери знају да ће, с обзиром на стање у појасу Газе, бити тешко да се постигне потпуна, недвосмислена војна победа. Уместо тога, вероватно ћемо се вратити стању двосмислености које нам је добро познато из Либана. Израел ће ударити на Хамас, и примиће ударац, удариће и добиће ударац, биће ухваћен у замку мило за драго, а да при томе не оствари никакве реалне или виталне циљеве. Упркос нашој војној сили, нећемо бити у стању да се извучемо и схватићемо да нас је понео талас уништења.

Зато, хајде да се зауставимо. Обуставимо ватру. Хајде да покушамо да поступамо супротно нашим уобичајеним рефлексима. Супротно смртоносној логици војне силе и динамике ескалације. Увек можемо поново да почнемо да пуцамо. Рат нам неће побећи, као што је то и сам Барак рекао пре две недеље. Ако покажемо да то можемо да учинимо, нећемо изгубити међународну подршку. Добићемо чак и више уколико позовемо међународну и арапску заједницу да интервенишу и посредују. (У том погледу, охрабрујуће је да је Барак у уторак изразио интересовање за француски предлог за остварење прекида ватре.)

Истина, Хамас ће тада искористити мораторијум током кога ће моћи да се реорганизује, али то је свакако могао да учини и током бројних протеклих година, тако да још два дана неће имати неки нарочит значај. Насупрот томе, овако срачунат прекид ватре могао би да доведе Хамас до тога да промени свој начин реаговања. На овај начин, овој групи могло би да буде понуђено да се часно извуче из сопствене замке.

И још једна неизбежна мисао. Да смо овакав приступ прихватили у јулу 2006, пошто је Хезболах киднаповао наша два војника – да смо се тада уздржали од напада, после нашег почетног осветничког удара у Либану и изјавили да чекамо још дан-два да би се смирила ситуација и да бисмо пружили прилику за посредовање и измирење – данас бисмо вероватно били у бољем положају. И то је, такође, лекција коју је израелска влада требало да научи у овом рату. У ствари, то је најважнија лекција коју морамо да научимо.

(Најзначајнији савремени израелски писац и мировни активиста)

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.