Изведена прва роботска oперација на срцу у Институту „Дедиње”

У Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” јуче је изведена прва роботски асистирана операција на срцу. Реч је о пионирском захвату који представља прву операцију ове врсте не само у Србији већ и на Балкану, јер су до сада овакве интервенције извођене искључиво у Италији и Пољској.

Операција је реализована уз примену робота марке „Microport Medbot”, кинеске производње, који је у клиничкој употреби у готово свим земљама света, изузев Сједињених Америчких Држава. Ово је значајан и револуционаран искорак у домаћој медицини, a минимално инвазивну коронарну интервенцију извели су кардиохирурзи Института „Дедиње”, асистент др Мирослав Миличић и асистент др Богдан Окиљевић, уз стручни надзор и менторство проф. др Пјотра Сувалског, из Националног института за медицину Министарства унутрашњих послова и администрације Републике Пољске, лекара са највећим бројем изведених роботски асистираних кардиохируршких процедура у Европи. Проф. др Сувалски биће кључни стручни консултант Института у процесу потпуног развоја и имплементације роботски асистиране хирургије у будућем периоду.

Лекари су објаснили да примена роботске хирургије омогућава мању инвазивност, бржи и лакши постоперативни опоравак пацијената, као и већу прецизност и ефикасност хируршких захвата. Стратешки циљ развоја роботски асистиране кардиохирургије јесте увођење концепта дневне хирургије, којим би се створили услови да пацијенти буду примљени и отпуштени истог дана након изведене кардиохируршке интервенције.

Према речима професора др Милована Бојића, директора Института „Дедиње”, интервенција је значајна јер је спроведена први пут у историји српске кардиохирургије и у региону.

– То је велики револуционарни помак у раду ове установе и српске кардиохирургије. „Дедиње” је установа која ради највећи број операција на срцу, убедљиво, не само у Србији него и у Европи. Са поносом могу да кажем да на институту нема листа чекања за операције на срцу. Сви пацијенти се у року од месец дана позивају на оперативне захвате. Месец дана се не сматра чекањем, већ је то период када се пацијент припрема, договора, ради анализе. Друго чему стремимо и шта обављамо на „Дедињу” попут водећих светских центара јесте роботска асистирана хирургија. То је хирургија која има своје предности, пре свега јер је то механизам који нас води путем једнодневне хирургије. Значи да дођете у болницу, уради вам се операција и практично идете кући. Смањује се могућност инфекција, хирург не улази у салу него је изван ње. То је будућност којој треба да стремимо – наводи др Бојић.

Апарат су, каже, добили као установа, то није купљен апарат, већ демонстрациони који је „Дедињу” припао на основу урађеног великог броја интервенција и научног истраживачког рада који ће покренути заједно са страним колегама.

– То је апарат главног кинеског произвођача робота, они се продају свуда у свету осим у Америци. Он ће за сада остати на Институту „Дедиње”, наша велика нада да ће држава моћи и снаге да га једног дана купи, али у сваком случају остаје дужи временски период јер ће толико трајати клиничка испитивања, макар годину дана. На нама је да овај посао усавршимо, да обуку прођу сви наши хирурзи и да тамо где год је могуће, машина буде у максималној употреби јер она нема душу и у њен степен искоришћености рачуна се и квадратни метар простора који покрива. Тако да очекујемо заиста да овај помак не буде само симболика, него суштински напредак у организацији и ефикасности кардиохирургије као дисциплине. Робот је машина, а њу треба човек да покрене, то је дигитализација и комуникација. Робот максимално скраћује ствари, односно ради са несвакидашњом прецизношћу и ефикасношћу. То је синергија хирурга и робота, а те технологије ће напредовати и даље – истакао је др Бојић.

Операцију je водио проф. др Слободан Мићовић, начелник кардиохирургије у Институту „Дедиње”, који је објаснио да робот има четири „руке” на које се монтирају танки инструменти. Они се затим „уводе” у пацијента кроз четири отвора величине мање од центиметра. Тада се прави још један већи отвор од два центиметра кроз који се оперише.

– Хирург има контролу преко конзоле и сваки покрет је строго контролисан, што омогућава апсолутно безбедан и сигуран рад. Бенефит за пацијента је операција без бола, моћи ћемо да будимо пацијента већ на столу, он може да пређе на одељење полуинтензивне неге. Неће морати да узима много лекова за болове, биће смањена могућност стварања компликација и крварења на минимум – каже др Мићовић.

Планирано је да се роботкс хирургија примењује и код пацијената са валвуларним манама.