Епохе свитања и сумрака ужичке штампе

Ужице – Шест деценија рада навршило је Завичајно одељење Народне библиотеке Ужице, које у свом фонду сада садржи 8.500 монографских публикација из овог краја. У том одељењу неспорне културно-историјске вредности је и фонд периодике са 118 наслова. Делимична слика овдашње штампе некад и сад, њених листова и епоха, међуратног богатства издања и ововременог пада бројности локалних новина.

Из записа ужичке библиотеке о фонду периодике Завичајног одељења чита се да је први и најстарији лист у Ужицу под именом „Златибор” изашао пре 140 година и (уз један прекид) излазио до 1893. „У библиотеци се чува 248 бројева, а оригинали се налазе у Свеучилишној библиотеци у Загребу”, стоји на сајту библиотеке. Откуд оригинална издања првог ужичког листа у хрватском главном граду и зашто се не врате Ужицу, питања су без одговора.

О историји и темама новина „Златибор” детаљније на свом порталу пише Удружење „Колектив Ужице”, наводећи да су излазиле уз поднаслов „Народни лист” мада су и штампа и власништво били у рукама ужичке филијале Задруге штампарских радника из Београда. Задруга је временом због својих дугова пала под стечај, па је пословни ризик издавања обновљеног „Златибора” прихватио 1887. Лазар Тришић, власник прве ужичке штампарије, лист објављујући у наредних шест година.

„’Златибор’ излази на четири стране четвртком и недељом, месечна претплата је један динар. Поменута година обнављања првог ужичког гласила није случајно одабрана. Била је то година у којој је средином маја, после пада Гарашанинове владе, у Ужицу окончана владавина напредњака. Ужички радикали и либерали, уз шенлучење и прангијање, смењују општинску управу. Већ у септембру на парламентарним изборима радикали још једном побеђују, да би наредне године нови устав, између осталог, гарантовао већу слободу штампе... Ужичани се нису дали преварити када је страначка оријентација ’Златибора’ у питању: лист је, нема сумње, био на позицијама Радикалне странке”, пише Зоран Јеремић на сајту „Колектива Ужице”.

С новим издањима ушло се у 20. век, а доба између два светска рата упамћено је као берићетно за листове овог краја. „Богатство ужичке штампе тада се налази у 33 наслова предратне периодике: ’Ужичке новине’, ’Ужички глас’, ’Ера’, ’Ужички одјек’, ’Народне новине’, ’Учитељски подмладак’ и друге”, наводи се у запису Народне библиотеке. Уз напомену да од 1945. овде излази локални недељник „Вести” (чији је само један број изашао 1941). Било је у поратном времену и на десетине других издања (у новије доба радо је читана „Ужичка недеља”, па је угашена), али од листова, уз понеки часопис повременог излажења, само „Вести” још трају и свему одолевају.

Тако је ужичка новинска „књига” у ово доба „спала на једно слово”. Пад читаности штампе постао је очигледан, на ужичким киосцима мноштво је непродатих примерака разних новина и у поподневним сатима. Све доступнији интернет задао је озбиљан ударац штампаним гласилима, која у новим околностима таворе уз скромну подршку из градског или државног буџета, без довољно креативности и умећа да направе искорак ка читаоцима.

Зато осврт на пређених 140 година од првих ужичких новина „Златибор” до овог времена у којем су „Вести” једини овдашњи лист не нуди наду у изгледну будућност штампаних медија, особито локалних.