Здравствени статус странаца није у надлежности НЗС-а

Питање да ли су страни радници у Србији у обавези да прилажу лекарско уверење само због чињенице да нису домаћи држављани поново је отворено у овдашњој јавности, и то не само због чињенице да у Србији има све више радника који долазе из иностранства већ и зато што је Хрватска недавно забележила изоловани случај лепре управо код страног радника из Непала. Српске надлежне институције, међутим, указују да закон не прави разлику између домаћих и страних запослених, као и да су њихове надлежности јасно разграничене.

Из Националне службе за запошљавање (НСЗ) наводе да питања здравственог статуса страних радника нису у њиховој надлежности. Како објашњавају, од 1. фебруара 2024. године, у складу са изменама и допунама Закона о запошљавању странаца, странцима се за боравак и рад у Србији издаје јединствена дозвола, коју добијају од Министарства унутрашњих послова. У том поступку, НСЗ има улогу да процени испуњеност услова за запошљавање, посебне случајеве запошљавања и самозапошљавања странаца. Та процена се заснива и на документацији прописаној Правилником о издавању јединствене дозволе за привремени боравак и рад странаца и односи се искључиво на утврђивање да ли странац испуњава законске услове за рад у Србији. Из НСЗ посебно наглашавају да не проверавају здравствено стање страних радника, јер за то немају законски основ.

– Треба имати у виду да су послодавци дужни да за обављање оних послова за која се захтева обавезан лекарски преглед као што је, на пример, радно место пекара, месара или трговца у продавници са храном обезбеде да радници који раде на таквим радним местима прођу одговарајуће здравствене прегледе и провере. И то је тако, без обзира на то да ли је реч о домаћем или страном раднику – истичу у НСЗ-у.

Сличан став изнела је за „Политику” и Управа за безбедност и здравље на раду. Како наводе, Закон о безбедности и здрављу на раду и пратећи подзаконски прописи примењују се једнако на све послодавце и све радно ангажоване у Србији, без обзира на то да ли су домаћи или страни држављани.

– Законом је прописано да је послодавац дужан да запосленом на радном месту са повећаним ризиком пре почетка рада обезбеди претходни лекарски преглед, као и периодични лекарски преглед у току рада. Одредбом члана два тог правилника прописано је да се претходни лекарски преглед обавља зарад утврђивања и оцењивања посебних здравствених услова, односно способности запосленог за рад на радном месту са повећаним ризиком у односу на факторе ризика утврђене актом о процени ризика код послодавца – наводе у Управи за безбедност.

Другим речима, не постоји општи услов да сваки страни радник мора да има лекарско уверење само зато што је странац. То значи да се обавеза здравствених прегледа односи искључиво на одређена радна места, попут послова у прехрамбеној индустрији или других послова са повећаним ризиком, и важи подједнако за домаће и стране раднике.

Надлежне институције тиме поручују да је одговорност за спровођење здравствених прегледа на послодавцима, док се правила примењују једнако на све, без дискриминације по основу држављанства.

Додатно заштитити јавно здравље

Поводом хрватске иницијативе да се рад странцима услови доношењем доказа о вакцинацији, важним за стварање колективног имунитета, као би се спречило ширење заразних болести у земљи, овдашњи синдикати сматрају да би приступ здравствених контрола радника који долазе из иностранства требало размотрити и у Србији. Тиме би се, како наводе, додатно заштитило јавно здравље и безбедност на раду. Према њиховом мишљењу, увођење појачаних здравствених прегледа за раднике који долазе из земаља у којима постоје болести које нису уобичајене на овом поднебљу могло би да буде превентивна мера.