Мостови вапе за поправком

Од свих шест београдских мостова, не рачунајући онај код Остружнице, у најкритичнијем стању је најдужи и најпрометнији – Газела. Ову ћуприју дневно пређе око 160.000 возила, иако је пројектована за 38.000, а стручњаци већ годинама упозоравају на озбиљна оштећења на „Панчевцу”, док од последње дојаве о подметнутој бомби на Бранковом мосту све више суграђана са стрепњом користи и овај прелаз преко Саве.

Тренутно је у најбољем стању Стари савски мост, који је темељно обновљен средином прошле године, а забележено је да су у време радова поједини грађани ризиковали живот како би прешли с једне обале реке на другу. Они су тада, упркос упозорењима радника и видно постављеној сигнализацији која је указивала на то да је у току поправка, покушавали да колима пређу ову ћуприју и срећа је да нико тада није страдао.

И таман кад су помислили да је вишемесечном послу на Старом савском мосту дошао крај, вредни радници добили су нови задатак. Били су принуђени да постављају нове катадиоптере – рефлектујуће ознаке познатије као „мачје око”, које су лопови само недељу дана по окончању обнове успели да украду. Ове справе служе за бољу оријентацију возача који ноћу прелазе мост, а према речима Снежане Воштинаров, директорке „Беоком сервиса”, од укупно 80 постављених катадиоптера украдено је 35. Процењује се да једно „мачје око” кошта око 500 динара, што значи да је укупна штета била око 17.500 динара.

Данас овим мостом несметано саобраћају трамваји и аутомобили, а да средином прошле године није почела више пута најављивана и одлагана поправка јединог београдског прелаза преко Дунава – Панчевачког моста, постојала би реална могућност да на овој ћуприји дође до трагедије.

Милутин Игњатовић, генерални директор ЦИП-а, више пута је критиковао градске и републичке власти што одлажу почетак обнове „Панчевца” и упозоравао да радови морају почети што пре како живот људи не би био доведен у опасност.

– У најкритичнијем стању су били „метални сандуци”. Да летос нису почели радови, могли бисмо да бацимо комплетну пројектну документацију коју смо урадили, јер би постала неупотребљива – истиче Игњатовић и додаје да је, по отпочињању оправке, најпре хемијским путем скинута рђа, после чега је почело наношење антикорозивне заштите.

Како је најављено, обнова „Панчевца” трајаће укупно две године, а радови ће бити обављани тако да ниједног тренутка саобраћај неће бити у потпуности обустављен. Управо је функционисање саобраћаја један од главних разлога због којег се град и Република Србија устручавају да почну поправку Газеле. Према мишљењу Милана Милосављевића, саобраћајног стручњака који је 35 година радио у Секретаријату за саобраћај, нико се не усуђује да започне радове на мосту у зимским месецима, јер би то изазвало колапс на улицама.

– Обнова Газеле спада у редовно одржавање и то није никакав пројекат који би требало да допринесе смањењу гужви у главном граду. Када буде завршена оправка, мост ће бити безбеднији, али ће колапса и даље бити. Једино решење је да се направи најмање још један мост преко Саве – наглашава Милосављевић.

Милош Вујанић, професор Саобраћајног факултета, каже да је за утврђивање степена оштећења Газеле потребно више месеци, али истиче да је видљиво да је горњи део моста у забрињавајућем стању, што је показала и анализа коју је пре неколико година урадио „Мост пројект”. Због тога је Драгослав Шумарац, некадашњи министар за грађевину, 2004. године упозорио да је овај мост, а нарочито челична конструкција, у критичном стању и да радови морају да почну што пре, али сва ова упозорења досад још нико није озбиљно схватио.

Протеклих година градске комуналне службе више пута су поправљале Бранков мост, вероватно најпознатији београдски прелаз преко Саве, почевши од обнове ограде, пескарења, па до оправке стубова. Био је довољан само један телефонски позив о лажној дојави и да сав труд падне у воду, јер су се многи Београђани уплашили за безбедност на овој ћуприји. Стручњаци из области безбедности, међутим, сматрају да нема места паници, али се у јавности по ко зна који пут појавила прича о увођењу сигурносних камера на београдским мостовима.

За њима, у сваком случају, неће бити потребе на Старом железничком мосту, који одавно није у употреби, јер је саобраћај преусмерен на Нови железнички мост, изграђен 1979. године у склопу обнове београдског железничког чворишта. Данас њиме пролазе композиције „Беовоза”, али с обзиром на редовност полазака (45 до 90 минута), његова евентуална обнова засад није на дневном реду.

-------------------------------------------------------------------------

Мост код Остружнице недовољно искоришћен

Остружнички мост, као део саобраћајног полупрстена око главног града, завршетком такозваног сектора четири обилазнице око Београда, добио је још више на значају. Овај прелаз преко Саве, грађен у време санкција и најтеже кризе, озбиљно су 1999. године оштетиле НАТО бомбе, а од обнове 2004. године није искоришћен у очекиваној мери.