Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Oко 7.000 младих добило посао у оквиру програма „Гаранција за младе”

У Србији има око 157.000 младих од 15 до 29 година који су невидљиви за систем, нису запослени, а нису ни у неком од програма образовања
Oко 7.000 младих добило посао у оквиру програма „Гаранција за младе”
(Фото Пиксабеј)

Од 12.000 младих, колико је прошло обуку посредством програма „Гаранција за младе”, више од 7.000 њих добило је посао. Како је недавно нагласила Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за рад и запошљавање, програм је намењен младима од 15 до 29 година, који нису запослени и нису у процесу образовања и обуке и припадају такозваној НИТ категорији. У Србији је таквих близу 157.000.

– Сваки млади човек, у року од четири месеца од уласка у статус незапослености или напуштања образовања, мора да добије квалитетну понуду за запослење, наставак школовања, обуку или праксу. То је европски стандард који се у државама чланицама ЕУ спроводи од 2014. године – истакла је Ђурђевић Стаменковски.

„Гаранција за младе” се тренутно спроводи као пилот-пројекат у три округа: Нишавском, Сремском и Расинском, што обухвата 20 јединица локалне самоуправе. Од 1. јануара 2024, када је почела примена, па до краја октобра ове године, у пројекат се укључило више од 17.000 младих.

– Програмске мере прошло је 12.035 младих, 7.377 њих добило је квалитетну понуду за запослење, за наставак образовања или обуку њих 950, а троје за радну праксу – навела је министарка, а пренео Танјуг. Из буџета Србије сваке године издваја се 200 милиона динара за реализацију овог пројекта, а како је министарка додала, значајна је финансијска подршка ЕУ у спровођењу.

– „Гаранција за младе” од 2027. неће више бити пилот-пројекат, већ ће се примењивати на територији целе Србије. То ће бити омогућено кроз нови, први вишегодишњи оперативни ИПА програм 2024–2027, тачније, два велика директна гранта у укупном износу од око 40 милиона евра, рекла је министарка. У Кровној организацији младих Србије (КОМС) поздрављају овај важан корак у побољшању положаја младих који су у овом тренутку ван система.

– Већ годинама заговарамо имплементацију овог програма. Очекивали смо да држава преузима одговорност да млада особа након што заврши формално образовање остане и даље у систему. То значи да самим тим, програм ће пружати младима прилику за преквалификацију или неке додатне курсеве, тренинге или запошљавање, самозапошљавање... На тај начин предвиђено је да се смањи стопа незапослених НИТ младих, односно оних који нису видљиви у систему, нису запослени нити су у систему формалног образовања, а нису ни на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) – каже за „Политику” Гордана Адамов, програмска менаџерка из КОМС-а.

Према овогодишњим подацима ове организације, више од половине младих уопште није у систему НСЗ-а, а више од 10 одсто њих ради на „црно”. Евентуалне мањкавости програма „Гаранција за младе” видеће се тек када почне пуна имплементација, али НСЗ кроз овај програм сарађује са организацијама цивилног друштва, укључује и препознаје омладинских раднике који ће долазити до младих који су у НИТ статусу, и сасвим тим ће их подстицати да се пријаве на биро рада, користе услуге каријерног вођења, врате се у систем формалног образовања...

Систем функционише тако што ће младој особи, након четири месеца откако заврши школовање, бити понуђено кроз програм додатно образовање, посао посредством НСЗ-а или нека друга прилика за запошљавање.

 

Од даљег школовања одустаје 60 одсто омладинаца

Око 60 одсто младих одустаје од школовања зато што то себи нису могли да приуште, показују подаци КОМС-а. Неки морају да одустану да би издржавали себе и своју породицу. Зато се у КОМС-у, како каже Гордана Адамов, надају да ће кроз програм „Гаранција за младе” доћи до веће стопе запошљивости младих, па ће млади моћи паралелно и да наставе своје школовање и образовање.

 

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.