Највећи број деце прима новчану помоћ

Готово свако шесто дете у Србији прима дечји додатак, новчану материјалну помоћ коју држава исплаћује материјално угроженим породицама и која тренутно износи свега 4.411 динара, истакнуто је у управо објављеном извештају „Деца у систему социјалне заштите” Републичког завода за социјалну заштиту, чији аутори наводе да је током протекле године 181.645 деце добијало ову врсту новчане помоћи. Тиме је, како упозоравају, забележен наставак неповољног тренда смањења стопе деце корисника дечјег додатка, који је значајно испод десетогодишњег просека. Наиме, током протекле године право на дечји додатак остварило је 49 одсто мање деце у односу на десетогодишњи период.

Највећи број деце која се налазе на евиденцији центара за социјални рад чине управо малишани који добијају новчану помоћ, следе деца чије се маме и тате споре око родитељства и којих је 16 одсто, деца са проблемима у понашању и у сукобу са законом (девет одсто), деца са инвалидитетом (7,5 процената), жртве занемаривања и насиља (седам одсто) и деца под старатељством (шест процената). Иако се број малишана у нашој земљи смањује из године у годину, број деце о којој систем социјалне заштите води рачуна континуирано је растао све до 2019. године, односно почетка пандемије вируса корона, када је дошло до његове стагнације, а последњи подаци говоре да је држава „трећи родитељ” готово сваком седмом детету у нашој земљи.

Регионално посматрано, највећи удео деце у систему социјалне заштите забележен је у Средњебанатској области где је чак 22 одсто деце на евиденцији центара за социјални рад, а затим у Пиротској 19,2 одсто, Севернобанатској (18,9 одсто), Пчињској 18,4 и Јужнобанатској области (18,2), док најмањи број деце о којима брине држава живи у Моравичкој (5,2), Колубарској (шест процената) и Београдској области, где је 7,5 одсто деце у систему „социјале”.

Аутори овог извештаја, у којем се прати и анализира стање деце у систему социјалне заштите претходних неколико година, истичу да је током 2024. године 5.338 деце без родитељског старања живело у хранитељским породицама и у домовима. Захваљујући процесу деинституционализације, који се у Србији спроводи више од једне деценије, о већини деце брину хранитељи, док се свега једанаест одсто њих налази у домском смештају. Међутим, оно што забрињава јесте драстични пад усвојења – током протекле године свега 54 детета добила су нове родитеље, што је најнижи број усвојења у последњих десет година. Примера ради, током 2022. усвојена су 94 детета, а 2019. године чак 121 дете пронашло је нови дом. Истовремено, смањен је и број деце која су нову породицу пронашла изван граница ове земље – лане је свега четворо деце добило иностране пасоше, што је најмањи број међународних усвојења у протеклих десет година.

Када је реч о услугама које се обезбеђују са локалног нивоа, подаци сведоче о недовољном броју лиценцираних пружалаца услуга социјалне заштите за децу жртве насиља – лане је било доступно свега седам прихватилишта за жртве насиља, где се деца смештају са родитељима жртвама насиља, три прихватилишта за децу које самостално смештају малолетне жртве насиља, три свратишта за децу и пет СОС телефона за жене жртве насиља. Прошле године у лиценцираним прихватилиштима смештено је укупно 348 деце – од тога је 217 деце смештено у прихватилиште за жртве насиља заједно са родитељем жртвом насиља, а 130 деце жртава насиља смештено је у прихватилиштима за децу и младе. Услуге лиценцираних пружалаца услуге свратишта користило је укупно 385 деце улице, која су углавном била основношколског узраста, а услугу лиценцираних пружалаца услуге СОС телефона за жене са искуством родно заснованог насиља користиле су 74 девојчице.

Услугу дневног боравка за особе са инвалидитетом лиценцираних пружалаца у 2024. години користило је 265 деце – највише је малишана основношколског узраста, док у полној структури доминирају дечаци. Током протекле године личног пратиоца користило је 3.995 деце, а у односу на петогодишњи период забележено је повећање од 107 одсто као последица повећања броја лиценцираних пружалаца услуге. Осим тога, број лиценираних пружалаца који активно пружају услугу порастао је сто одсто за пет година.

Током 2024. године центри за социјални рад идентификовали су 177 деце жртава дечјег брака од којих су 90 одсто девојчице. На захтев суда, центри за социјални рад дали су налаз и мишљење за склапање малолетничког брака за 41 дете, међу којима су два дечака. Иако подаци о националној припадности говоре да дечји брак постоји у многим националним мањинама и срединама у нашој земљи, ова појава је најраспрострањенија међу децом ромске националности. Осим тога, на евиденцији центара за социјални рад лане је било укупно 23 детета жртава злоупотребе дечјег рада – 14 дечака и девет девојчица. Центар за заштиту жртава трговине људима идентификовао је 71 жртву трговине људима, а оно што забрињава јесте податак да је готово свака друга жртва била малолетна, као и да је просечна старост експлоатисаног детета 12 година. Деца су најчешће експлоатисана кроз принудна просјачења, проституцију, а потом и кроз принуду на вршење кривичних дела.

На домском смештају у заводима 53 малолетника

У нашој земљи постоје свега три завода за васпитање деце и омладине и четири дневна боравка за малолетнике са проблемима у понашању и сукобу са законом. Најмање деце у заводима упућено је одлуком суда – током године послато је девет малолетника у сва три завода, а на крају године пет. На домском смештају у заводима су се прошле године налазила 53 малолетника без изречене васпитне мере, а забрињава податак да скоро четвртина деце смештених на основу одлуке органа старатељства у заводу остаје између три и пет година.