Зоговић: Српски језик и тробојка не деле Црну Гору, већ је враћају себи

Потпредседник Владе Црне Горе за инфраструктуру и регионални развој Милун Зоговић изјавио је да је уставно решавање статуса српског језика кључно питање демократије, елементарних људских права и истинског прихватања европских вредности, поручивши да даљег одлагања не сме бити. У интервјуу подгоричкој Борби, Зоговић је истакао да језик којим говори највећи број грађана мора имати статус службеног језика, као и да се тиме не угрожава ниједан други језик, већ исправља дугогодишња дискриминација.

Он је нагласио да његов национални и државни идентитет никада нису били у сукобу и да је питање српског језика годинама системски занемаривано, упркос резултатима свих пописа становништва. Према његовим речима, уставна допуна која би формално признала језик којим говори доминантна већина грађана представљала би тест да ли је Црна Гора суштински, а не само декларативно, прихватила европске стандарде. Зоговић је указао да су аргументи о „неблаговремености“ ове теме заправо подршка постојећем, неодрживом концепту дискриминације, наслеђеном из времена режима Мило Ђукановић.

Зоговић је поручио да очекује да се након празника отвори озбиљан дијалог и да се већ у првом кварталу покрену конкретне иницијативе које би српском језику вратиле статус који му, по његовој оцени, припада по демократским и европским мерилима.

Говорећи о питању црногорске тробојке, Зоговић је оценио да се бивши режим до нивоа апсурда обрачунавао са сопственим историјским и идентитетским наслеђем, покушавајући да потисне тробојку из јавног живота. Истакао је да су грађани, упркос притисцима, показали да нису спремни да се одрекну заставе под којом обележавају најважније и најрадосније тренутке. Према његовим речима, Црна Гора треба да прекине политику одбране од сопственог наслеђа и да тробојка званично добије статус народне заставе.

Осврћући се на односе унутар владајуће већине, Зоговић је оценио да је, упркос значајним разликама, постигнута способност за компромисе и функционално деловање, што је донело дуго очекиване резултате. Ипак, он је нагласио да постоје јасне границе сарадње, о којима су, како је рекао, упознати и коалициони партнери и јавност.

Као потпредседник Демократска народна партија, Зоговић је изричито поручио да та странка неће бити део власти уколико би дошло до употребе силе против грађана, конкретно у случају мештана Ботуна. Он је нагласио да не жели да учествује у власти која би физичком силом одговорила на грађански отпор у одбрани одлука донетих на референдуму, које је оценио као једну од највећих демократских тековина.

Иако је изразио уверење да до таквог сценарија неће доћи и да нико неће издати такво наређење, Зоговић је јасно ставио до знања да би евентуално кршење те „црвене линије“ значило и крај учешћа ДНП-а у актуелној парламентарној већини.