Ноћи виолине Саре Чанг

Љупка, насмејана, елегантна, виолинисткиња Сара Чанг утрчала је јуче у салу Београдске филхармоније. Не да свира, јер у публици су били новинари и други који имају разлога да буду на једној оваквој прес конференцији. Са оркестром Београдске филхармоније Сара Чанг ће наступити вечерас, код најближих „суседа” – на подијуму Коларца. Свираће Брамсов Концерт за виолину и оркестар, оп. 77 у Де-дуру, дириговаће Лиор Шамбадал, а у остатку вечери публика ће моћи да чује и Веберову Свечану увертиру, оп. 59, и Шуманову Симфонију бр. 3, оп. 97, у Ес-дуру.

Толико о вечерашњем концерту, а ако нисте набавили улазницу, утеха је стигла од директора Београдске филхармоније Ивана Тасовца који је подсетио да ће Сара Чанг, са својом виолином, већ 5. марта бити у тој истој дворани. Само – окружена музичарима из Базелског камерног оркестра којим ће дириговати Дејвид Штерн (недавно се на Коларцу представио са Београдском филхармонијом), а те вечери, у организацији Југоконцерта, на програму је опус Феликса Менделсона чија се двестогодишњица рођења обележава на многим музичким меридијанима.

За прву посету велике виолинисткиње Београду највише треба захвалити компанији Самсунг Електроникс, а на конференцији за новинаре били су и представници амбасада САД и Републике Кореје. Не случајно они: Сара Чанг је рођена у Америци, у Филаделфији, али у корејској породици. Са четири године имала је виолину у рукама и тако полако стигла до Џулијарда где се школовала код чувене Дороти Дилеј. Најбољи оркестри и чувени диригенти ушли су у њену музичку биографију, ту су и вредне награде, те и неке посебно занимљиве странице: најмлађа је особа која је ушла и Хол славних Холивуд Боула, а 2004. године носила је олимпијску бакљу кроз Њујорк.

Сара Чанг је рекла да је срећна и узбуђена због свог првог боравка у нашој престоници и напоменула: „Чим сам слетела у Београд, одмах сам осетила топлину ваших људи. Такви су и у оркестру са којим ћу свирати”.

Испричала је и како је њена мајка желела да мала Сара свира клавир, али да је сама више желела нешто што може лако да се понесе. Баш као што је виолина. И није то била једина „играчка” у њеном детињству. Подсетила је да су америчка деца веома активна у свом ваншколском времену и да га је она испуњавала и балетом, јахањем...

Неку мало другачију причу чули смо од диригента Лиора Шамбадала (рођен у Тел Авиву 1950. године), музичара са дужим стажом, који се школовао и радио у разним земљама и коме је ово четврто представљање пред београдском публиком. „Овде се осећам готово као код куће. Тим пре што сам радио и у Љубљани, а језици су вам слични”.

Уз смех, испричао је и једну епизоду са неименованом виолинисткињом из београдског оркестра, која му је рекла: „Маестро, ви сте тако грозни према нама, али ми вас волимо”. Рецимо још и да ће се маестро са Београдском филхармонијом ускоро поново срести: у мају са њима путује на двонедељну турнеју по Кини.